Да ли је повећање плата и пензија реално?

Буџет за 2019. годину наћи ће се пред посланицима ове недеље. Министар финансија Синиша Мали планирао је да се издаци за плате повећају 22 милијаде динара, док ће за веће пензије бити издвојено 35 милијарди динара.

То значи да ће примања бити већа од осам до 13 процената. Пре него што се нађе пред посланицима, питали смо економисте хоће ли ипак у државној благајни током следеће године бити простора за још једну повишицу.

Темељ државне касе јесте раст привреде од 3,5 одсто. Уколико резултати буду бољи од плана, може да се отвори простор и за додатно повећање плата и пензија. Колико је то и реално?

Сарадник Макроекономских анализа и трендова Иван Николић каже да ако бисмо ишли неком хронологијом, онда можемо бити оптимисти.

"Ја верујем да ће се влада понашати врло умерено, конзервативно, штедљиво као и претходних година. Тако да, ако привредна активност буде дозволила, свакако ће врло радо кориговати још једном, навише плате и пензије", навео је Николић.

Док Николић сматра да тај новац не би отишао у потрошњу, као пре десатак година, Милојко Арсић, професор Економског факултета, не мисли тако. Подсећа да су плате ове године у јавном сектору порасле око девет одсто, а толико је планирано и за следећу.

"Кумулативно повећање је близу 19 процената за само две године. То је брже од раста БДП-а и брже од раста плата у приватном сектору. Према томе, чак и да та могућност постоји она не би требала да се искористи", рекао је рофесор Економског факултета Милојко Арсић

У новцу, уколико привреда расте један проценат више од очекиваног - порески приходи у буџету би могли да се повећају за око 12 милијарди. Рачунице показују да би грађани и пензионери могли да се надају додатном повећању за нешто више од процента.

Арсић мисли да не би требало да правимо такву врсту рачунице, већ би требало да размишљамо дугорочније.

"Не да повећавамо додатно плате и пензије које ионако расту брже него у приватном сектору, брже од БДП-а, већ би требало размислити да ли можемо да урадимо нешто да створимо услове да расте привреда брже у наредним годинама, а самим тим да се настави одржив раст плата и пензија и у 2020. и 2021 и наредним годинама", наводи Арсић.

Извесно је да је буџетом за наредну годину планирано растерећење привреде од 0,75 одсто. Тај новац од 12 милијарди динара, односно 100 милиона евра остаће привредеи, уместо да иде у буџет.

Економсити предлажу министру да уколико се појави и вишак, да га можда искорситити за додатно смањење пореза привреди.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво