Како недостатак снега утиче на усеве?

Јаковљевићи у Орашцу имају 60 говеда. Сточну храну сами производе. На тридесетак хектара сеју кукуруз и стрна жита. Због прошлогодишње суше која је десетковала род кукуруза претрпели су штету од осам хиљада евра. Време им ни ове године не иде наруку. Због суше, сетва је каснила.

"Чим је каснила сетва, онда није у неком стању, оно што је на време посејано – то је добро, да нема падавина – нема, ово сад што пада неки снег – то је ништа", каже сточар из Орашца Мика Јаковљевић.

Због лоших временских услова, ратари у аранђеловачким селима прошле године убрали су тек трећину уобичајеног рода. Озима пшеница одолева суши.

"Пшеница је још у доброј кондицији, прихранили смо је почетком фебруара и надам се да ће бити добар род, али све зависи од падавина и влаге", каже сточар из Орашца Саша Стојановић.

У Шумадији су пшеница, јечам и тритикале засејани на више од 20.000 хектара. Осим закаснеле сетве, на приносе утиче и лоша пракса да се сеје недорађено семе што већ изазива болести на биљкама, али и неадекватна прихрана за коју је такође потребно влажно земљиште.

"Оно што нас сваке године негде сачека јесте април, мај, када је стрним житима потребно доста падавина односно влаге у земљишту, тада имамо високе температуре ваздуха и одсуство падавина, што може стресно да утиче", сматра саветник за ратарство Сузана Нешковић.

У последња три месеца, у Шумадији је пало сто литара кише. Слично је и у осталим крајевима Србије и суша, за сада, каже министар, не угрожава усеве.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да не значи што нема снега да аутоматски имамо проблем у пољопривреди, то су неки стереотипи.

"Са људима из аграрног сектора Хидрометеоролошког завода стално смо у комуникацији. Ово је сасвим добро време за развој пољопривредних култура. Што се тиче воћарства, ја се надам да нећемо само имати оне јаке јутарње мразеве као што смо имали прошле године у априлу", каже Недимовић.

Рачуна се да ће ово ипак бити родна година, али тешко да ће премашити 2016, када је пољопривреда, подсећа министар, са остварених четири милијарде динара учествовала у бруто друштвеном производу са десет одсто.