Најпродаванији половни аутомобили са запада, порасла продаја нових возила

Увозници и даље мисле да на њихову продају, а и на екологију, утиче неконтролисани увоз половњака са запада који је прошле 2017. године достигао 120.000 возила. То су већином аутомобили од 2001. до 2008. године, чија просечна цена на нашем тржишту не прелази 2.500 евра.

Међутим, то су и еколошки најнеприхватљиви аутомобили са високим километражама и ислуженим катализаторима који се често са њих скидају, па ћемо ускоро имати проблем да ће у већим градовима морати да се уведу рестрикције за улаз аутомобила у центар.

"Ради се о томе да је загађење опасног отпада које је сада пронађено алармантно објављено у медијима, али ово што се сада дешава сада са загађењем моторним возилима мислимо да је непремостиви проблем", истиче др Милош Петровић, председник Асоцијације увозника и делова.

Вредност загађења у градовима, на пример у Београду када нема кошаве буде и до 14 пута већа него дозвољена. Укупно за пет година добили смо преко пола милиона половњака са запада са тенденцијом даљег раста.

Увозници аутомобила апелују на надлежне да се купцима који желе да купе еколошка возила, хибриде и елелектрична, дају субвенције које постоје у суседним земљама. На пример, у Хрватској субвенције су и до девет хиљада евра.

"Алтернативни погони су велика тема у Западној Европи већ последњих седам до осам година. Ми смо тек у зачетној фази и оно што ми сви ми желимо у аутомобилској бранши и оно што желе наши грађани јесте да се по том питању освестимо и да ухватимо корак са Европом", каже Роберт Лукић, директор "Тојота Србија".

Подаци показују да код нас скоро да нема средине. Купују се или најјефтинији или најскупљи аутомобили. Свако седмо купљено возило је из групе премијум брендова, то значи да је његова цена изнад 25.000 евра.

У Београду је регистровано чак 70 одсто новокупљених возила. Они који имају не штеде, па тако у Београду имамо пет нових регистрованих аутомобила чија је цена изнад 300.000 евра.