Зашто инвеститори заобилазе лознички крај?
Лозничка "Вискоза", која је седамдесетих година запошљавала 11.000 радника и од које је живело готово цело Подриње, данас је руина на више од 70 хектара. Упоредо са пропадањем "Вискозе", у том граду нестала су још два предузећа у којима су се производили одећа и ауто-тракторске кочнице, а од већих инвеститора данас у Лозници ради само италијанска компанија за производњу чарапа.
Од некадашњег гиганта југословенске хемијске индустрије, данас је остао само назив. Годинама се из "Вискозе" све односило, од прозора до машина тешких неколико тона, а у том подухвату губили су се и животи. До пре двадесетак година од рада у тим погонима живело је готово цело Подриње.
"Овом капијом је пролазило дневно отприлике 11.000 радника, некада и више. 'Вискоза' је отхранила више хиљада породица, чланова породица у Лозници и околини, па и дуж реке Дрине", истиче Милоје Николић, радник некадашње "Вискозе".
Сличну судбину доживела је и Фабрика ауто-тракторских кочница. Док у "Вискози" није остало више ништа, у ФАК-у је 75 тона цијанидних соли, опасне материје која на измештање чека од 2010. године. У вишегодишњем пребацивању одговорности са Републике на Град, решења и даље нема.
"ФАК је имао 700 радника и јако се фино живело и функционисало, те плате су биле пристојне, значи нисмо имали потребе за неким накнадним пословима да радимо", наводи Милорад Марковић, радник некадашњег ФАК-а.
На евиденцији Националне службе за запошљавање, у Лозници је готово 15.000 незапослених, а градске власти су од 2008. године довеле само једног инвеститора, италијанску фабрику чарапа, која запошљава око 1.000 људи.
Лоша путна инфраструктура, неповезаност са Коридором 10 и далековод у индустријској зони разлози су због којих инвеститори одустају од Лознице, кажу у градској управи.
Бољи дани за овај град и долазак већих компанија очекују се од половине следеће године када, по најавама, почиње изградња брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице.
Велику наду грађани Лознице полажу у "Рио Тинто", рударску компанију која истражује лежиште литијума још од 2004. године.
"Ми очекујемо да буде отворено доста нових радних места и, оно што је најбитније, ми смо у контактима са представницима компаније 'Рио Тинто' изразили своју жељу да се и прерада руде врши на овој територији", каже Томислав Арнаутовић, директор РРА Подриња, Подгорине и Рађевине.
Уколико студије оправданости пројекта "Јадар" потврде његову изводљивост, почетак производње очекује се 2023. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар