Под којим условима фирма може да буде у стану?

Широм Србије на многим стамбеним зградама – табле на којима је назив фирме. Станари тврде да и кад пријаве власника стана да ремети кућни ред, надлежне инспекције кажу да стан физичког лица може да служи као седиште привредног друштва.

Грађани наводе да станови служе да се у њима живи а не да се обављају разне делатности: преглед зуба, раде лабораторијске анализе, плаћају туристички аранжмани. Истичу и да има зграда у којима се тачно зна ко у њима држи фирму, а кад им инспекција покуца на врата, они кажу да у стану живе.

У Агенцији за привредне регистре прецизирају да није у њиховој надлежности да утврде да ли је седиште предузећа у стану. Управо због тога стручњаци упозоравају да цвета нелегално пословање.

"Када пројектујемо зграде, тачно се зна да ли су оне предвиђене за становање или пословање. Међутим, дешава се да се станови издају и у друге сврхе – за маркетиншке агенције, туристичке агенције, зубарске ординације. Ту је и могућност да се порез заобиђе", објашњава професор Ева Ваништа Лазаревић са Архитектонског факултета.

Према Закону о становању, на локалним самоуправама је да направе регистар станова који се користе као привредна друштва, а инспекције да контролишу да ли се адреса фирме поклапа са оном на којој је пријављена.

"Овде је простор да јединице локалне самоуправе у својим правилима кућног реда пропишу одређене услове у којима може бити и сагласност већег броја власника посебних делова зграде да се у њиховој згради у неком стану обавља и одређена привредна делатност", наводи Јованка Атанацковић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Добар пример уређености области становања је Немачка.

"Међутим, ако се ради о областима које су дефинисане као области претежно за становање онда у тим областима је дозвољено регистровање делатности само ако се испуњавају два услова. Први се односи на то да те делатности не ометају остале становнике зграде, а други услов се односи на то да лице које региструје самосталну делатност истовремено и живи у тим објектима", објашњава Коста Јовић из Немачко-српске коморе.

У Немачкој постоји закон донет у циљу борбе против рада на црно. Ако инспекција установи да у стану није пријављена привредна делатност, казне су до 50.000 евра за власника стана. За вишеструко непријављивање радника казне су до 30.000 евра, а за утају пореза и до 10 година затвора.