Велики мраз штети воћу, усеви ушушкани

Ове јесени пшеница је засејана на око 550.000 хектара. Оној која је никла снег је добродошао јер је штити од мраза. Исто је и са јечмом, ражи и уљаном репицом.

"Када одгрнете видите да доле није смрзло, видите да је доле нека температура солидна", каже Милан Погрмић, пољопривредник из Адашеваца.

"Код усева који су посејани касније, ван оптималног рока и који нису успели да се избокоре биће штете, а колико морамо сачекати пролеће да видимо шта ће да никне", каже Вукосав Саковић из "Жита Србије".

Сигурно је да минус штети извозу жита, јер због залеђених река барже стоје у лукама, па дневно ван граница оде 30 тона мање.

Ратомир Шојић има хектар под јабукама. Брине га какве ће последице оставити минус 25 степени.

"Тешко ће преживети, какав ће бити род за ову годину не знам, али биће опасно. У брдима шљиве и јабуке су осетиле много", каже воћар Ратомир Шојић из села код Пожеге. 

"Претпостављам да неће бити великих штета сем за неке врсте као што је бресква и кајсија. Малина када се покрије снегом она је под изванредним изолационим слојем и у таквим условима малина у принципу никада не измрзне", каже професор Милован Величковић са Пољопривредног факултета у Београду.

Воћу међутим, кажу стручњаци, могу да сметају нагле промене температуре.

"Ако сада иза ових великих хладноћа и мразева наступи топао период то не би било добро за воћке, оне би биле изиритиране да покрену вегетациони циклуси и ако у континуету буде ниских температура воћке ће да наставе свој дубок зимски сан", каже Величковић.

Добро је, кажу стручњаци, и што полен подноси изузетно ниске температуре, а пчеле се груписањем у кошницама и стаблима саме бране од хладноће, а мед користе као храну и агрегат.