Може ли српска говедина поново на светско тржиште

Крајем осамдесетих, имали смо око два милиона грла говеда, велике репроцентре, фарме и кланице. Извозили смо око 20.000 тона меса само у Европу. Данас je број грла преполовљен, а извоз је пао на нешто више од 1.000 тона годишње. Ни пашњаци Пештера и Сјенице нису пуни као некада.

"Поред тога што смо ми кланичари у финансијским проблемима, други проблем је што би ипак требало да постоји удружење, нека фирма која ће се бавити извозом, мора Mинистарство пољопривреде да помогне и организационо и финансијски", каже власник кланице из Сјенице Муриз Турковић.

Српска квота за извоз у Европску унију је 8.000 тона говедине, а до трпеза стигне само 450 тона најквалитетније телетине. Да простора за извоз има показује податак да Унији годишње недостаје 300.000 тона говедине.

"Извоз јунећег меса квалитета беби биф може да се карактерише као 100 одсто српски производ, јер све што се унесе у ту производњу је домаћег порекла, то је та додатна вредност. Једино где ће расти потрошња меса је тржиште Кине и арапских земаља", каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Агроекономиста Милан Простран указује да за 20 година није направљен неки велики искорак у обнови производње и зато је треба озбиљније подржати кроз субвенције, што је посао државе.

"Вероватно повољним кредитима се свакако може ући у ту обнову и наравно да би долазак инвеститора био значајан", каже Простран.

Надлежни обећавају помоћ.

"Новчане субвенције по грлу ћемо давати у већем износу него што је то било до сада. И дајемо за опрему, и за изградњу објеката у којима ће бити смештана говеда, дајемо у износу од 40 или 55 одсто у зависности на којем простору се налазе објекти", истиче министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Осим пара, упућени сматрају да би смањење извоза живе стоке, дугорочна аграрна политика, удружени извоз али и подстицање производње крава-теле оживели сточни фонд.