Органска производња, потражња већа од понуде

Ретко ко је у органску пољопривреду ушао да би му рад био лакши, а џепови тежи. Оно што произведу буде и три пута скупље од конвенционалне пољопривреде али с обзиром на величину просечне фарме, уложен рад и нешто мањи принос, од овог посла је тешко обогатити се, мада може солидно да се живи, кажу произвођачи. Сатисфакција им је што су побегли од града, што чувају животну средину и здравље својих купаца.

"У почетку смо ми више ишли ка муштеријама, и покушавали да их анимирамо да схвате да је то квалитет и да то треба да купују. Међутим, у последње време више се они нама обраћају интеренетом или преко препоруке", каже органски пољопривредник из Соко Бање Илија Травар.

За људе који стоку, воће и поврће узгајају без хемијских средства, кажу да имају виши степен свести. Највећи број органских произвођача пре уласка у ту производњу живели су и радили у граду.

Драгица Остојић, органско газдинство "Домаћица", прича да је њен мотив за покретање органске производње био да има здраву храну за своје ћерке, што се после пет година, каже, и показало као исправно, као права одлука.

"Моје ћерке од кад једу само органску храну у дом здравља иду само на систематски преглед преко школе, здравствени картон им је потпуно празан", истиче Драгица.

Упркос економској кризи, светско тржиште органске хране стално расте, слично је и на српској тржници где је потражња већа од понуде, па трећину органских намирница увеземо. Стручњаци кажу да је органска пољопривреда стратешки важна, будући да може да обезбеди велики број радних места.

"Упослена је наша породица, нас петоро, колико нас има у кући плус сезонци, преко целе године имамо једног или два човека који нам помажу, а у току сезоне буде 50 људи", каже органски пољопривредник из села Прилике Миро Рајовић.

Субвенције државе за органску пољопривреду јесу 40 одсто виши од традиционалне, али су смањени за онолико колико су почетком године смањени и подстицаји за биљну производњу. Осим више новца, стручњаци траже и нову регалативу.

"Нама је потребно да Министартво пољопривреде донесе национални акциони план који је у склопу националне руралне политике. Тај документ још није донет, а било би дефинисано шта су приоритети, шта треба финансирати, како од стране државе тако и од стране других инвеститора", напомиње проф. др Снежана Ољача са Пољопривредног факултета.

Агрономи процењују да је сваки девети хектар земљишта у Србији необрађен, самим тим и погодан за пољопривреду без хемијских средстава.