Фискални савет: Највећи проблем ЕПС-а велики трошкови за запослене

"Тај проблем у 2015. години није ни дотакнут. Ове године план је смањивање броја запослених за 1.000, а то је број оних који одлазе у пензију. Па чак и тих 1.000 који треба да оду у пензију се појављу као проблем, јер није потписан колективни уговор", рекао је Петровић на конференцији за новинаре и додао да у ЕПС-у има између 5.000 и 10.000 запослених.

Петровић је истакао да се сада говори и да су главни проблем отпремнине и да радници траже 1.200, односно 900 евра по години стажа.

"Репер за отпремнине у Закону о раду је 100 евра, а за предузећа у реструктурирању је подигнуто на 200 евра по години стажа и то су величине и у осталом делу привреде", истакао је Петровић и додао да то није новац који ЕПС има и да су ће то пасти на терет грађана Србије.

Према његовим речима, постоји наговештај и да су плате у ЕПС-у чак и повећане у 2015. години, иако је требало да буду смањене.

"Ако се то стварно десило, ви имате резултат да је са једне стране повећана цена струје, а са друге стране ви дозволите повећање плата. Ако то предузеће послује са губитком, то није зарађено у ЕПС-у, него ће да се превали на грађане Србије", рекао је Петровић.

Петровић је нагласио и да је велики проблем дуг ЕПС-а од око милијарду евра и да би било неодрживо, ако би то пало на буџет.

Нема, кажу у Фискалном савету, оправдања ни да се одлаже окончање приче с предузећима у реструктурирању. Од 550 до сада их је решено 300, углавном кроз стечај. Остала, са 55.000 радника, и даље су под окриљем државе. У 11 стратешких предузећа, која до краја маја држава штити од плаћања обавеза и дугова, запослено је 18.500 људи.

Владимир Вучковић из Фискалног савета истиче да су у протеклих 10 година државу коштали две милијарде евра.

"Годишњи трошак је око 200 милиона евра а ми процењујемо да ће, ако се не изврши приватизација или стечај тих 11 предузећа ове, у следећој години тај трошак превазилазити 200 милиона евра. Ту су највећи изазови Бор и Ресавица", рекао је Вучковић.

Још нема плана ни за Железару, "Симпо", "Ласту", "Азотару" и МСК. "Штета да поред добрих корака у ужем буџетском делу све падне у воду због предузећа у државном власништву, а проблеми нису нови одлагани годинама и деценијама", рекао је Вучковић.

У Фискалном савету кажу да је једини могући извор додатних прихода за државну касу боља наплата пореза. Услов за то је да се коначно реформише Пореска управа, да она запосли нове раднике уз веће зараде.