Прави се рачуница за пољопривредне субвенције

За српске пољопривреднике добра вест - субвенције у сточарству и премије за млеко остају исте. Они који још чекају исплату прошлогодишњих субвенција страхују да ће помоћ државе ове године бити мања.

"Ако знамо да је прошле године фалило 9,5 милијарди за субвенције, и ове године имамо милијарду мање у буџету министарства за субвенције, можемо закључити да ће нам субвенције иако су најмање у региону бити још мање него прошле године", рекао је Јовица Јакшић из
Националне асоцијације пољопривредника.

А да ли ће добити мање од прошлогодишњих 6000 динара по хектару одредиће нова рачуница, када се буџет за биљну производњу подели са бројем пријављених хектара. Оно што се зна јесте да ће се пољопривредницима и ове године регресирати осигурање од 40 одсто. Биће пара и за кредитну подршку.

"Ради се о око 800 милиона динара којим ћемо суфинансирати каматне стопе за кредите тако да ће пољопривредници у овој години моћи користе повољне банкарске кредите са фиксним каматном стопом од четири односно шест одсто за набавку животиња, механизације, опреме", каже министарка  пољпопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

То је и даље скоро двоструко више него у Европској унији, упозоравају стручњаци.

Агроекономиста Милан Простран каже да аграрни буџет мора бити много већи, мора бити са много израженијом развојном компонентом и мора се тежити учешћу аграрног буџета у укупном буџету Србије најмање 10 одсто.

"То би дакле данас значило око милијарде евра", истакао је Простран.

Док је учешће аграрног буџета у укупном буџету уније 36 одсто, наш је девет пута мањи - и испод законског минимума од пет процената.

Аграрни буџети земаља у региону су на нивоу нашег или су већи као у Хрватској, која сада, као чланица уније, има велику помоћ Брисела. Само до 2020. само из фондова за рурални развој биће јој расположиво око 300 милиона евра годишње.

"Укупан прорачун министарства пољопривреде за 2015. годину био је готово 700 милиона евра од чега је на пољопривреду и рибарство отишао највећи дио готово 500 милиона евра које је исплаћено пољопривредницима и рибарима. Од тих 500 милиона 355 милиона смо повукли из прерачуна ЕУ", каже Тихомир Јаковина, министар пољопривреде у техничкој влади Хрватске.

Србија је добила око 14 милиона евра из Уније, а уз добре пројекте може да повуче и 175 милиона из европских фондова за рурални развој. У међувремену Влада је издвојила дупло више новца за инвестиције него лане - три милијарде динара.

"То практично значи да ћемо подстаћи инвестиције у пољопривреди попут подизања више годишњих засада, затим инвестиције за прераду пољопривредних производа, кроз набавку опреме у сектору млека, меса, воћа, поврћа. Кроз ове мере ћемо подстаћи и органску производњу", каже Снежана Богосављевић Бошковић.

Пољопривредници ће, дакле, ове године имати више новца на располагању једино ако желе да повећају производњу, а на основу овогодишњих искустава и резултата, Влада ће кројити буџет за наредну годину за који се сви надају да ће бити развојни и са више новца.