Нове пореске стопе од јуна

Већ од јуна би могле да почну да се примењују нове стопе пореза и обавезног пензијско-инвалидског осигурања, изјавила је саветница министра финансија за порезе Милица Бисић.

Предложено је да стопа пореза на зараде буде смањена са 12 на 10 одсто, а да стопа доприноса за пензијско-инвалидско осигурање буде увећана са 22 на 24 одсто.

Бисићева је рекла да би те измене требало у току овог месеца да се нађу на дневном реду седнице Скупштине Србије.

Према њеним речима, због повећања стопе за обавезно пензијско осигурање, очекује се да ће приход ПИО фонда до краја ове године бити повећан за 15 милијарди динара, што је претпоставка за одржив пензиони систем.

Бисићева је најавила измене пет пореских закона: закона о порезу на добит, закона о порезу на доходак, закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, закона о порезима на имовину и закона о пореском поступку и пореској администрацији.

"Циљеви овог пореског пакета су растерећење привреде, а посебно предузетника и малих предузећа, већи намети за богатије и стварање праведнијег пореског система, стабилније финансирање пензионог фонда већа и сигурност за пензионере", рекла је Милица Бисић.

Пољопривредници ће, како је додала, моћи да изаберу да ли ће плаћати допринос за пензијско осигурање, а од висине уплата зависиће и износ пензије коју ће добијати од државе.

Бисићева је најавила и да ће неопорезиви износ плате бити повећан са садашњих 8.766 динара на 11.000 динара. Биће смањено и пореско опетерећење најнижих зарада са 8,6 одсто на 6,4 одсто, које су најчешће у радно интензивним индустријама, као што је текстилна индустрија.

Она је рекла да ће подизање границе за паушално опорезивање с три на шест милиона динара донети лакше пословање великом броју малих предузетника, уз повећање броја делатности које не могу у паушал.

Стварање праведнијег пореског система

Предузетници ће, како је рекла Бисићева, моћи да изаберу да ли ће доприносе плаћати на личну зараду или на остварену добит.

"Промене пореских закона одмерене су тако да њихово заједничко дејство смањује укупно фискално оптерећење зарада, чиме се постиже растерећење привреде за око 1,7 милијарди динара на годишњем нивоу", навела је Бисићева.

Следеће године уследиће и веће опорезивање богатијих и стварање праведнијег пореског система.

Она је рекла да правна лица неће плаћати порез на основу књиговодствене вредности, већ ће се узимати у обзир тржишна вредност земљишта на коме се налазе објекти.

"Грађани који имају више од једне стамбене непокретности, уколико не живе у њима или уколико не плаћају порез на закупнину плаћаће посебан порез на приписани приход за све такве некретнине вредније од 50.000 евра", најавила је саветница министра финансија.

То значи, на пример да ће грађани за такву некретнину вредности од 100.000 евра годишње плаћати порез од 225 евра годишње.

Порез на приписани приход од непокрености неће се плаћати на стан у којем власник има пребивалиште, некретнине вредности до 50.000 евра, објекте и земљиште које власник користи за обављање самосталне делатности на које плаћа порез на стварни приход, пољопривредно земљиште површине до пет хектара и на све непокретности на које се плаћа порез на закупнину.

Бисићева је оценила да се због пореза на приписани приход могу очекивати већи приходи државног буџета за око шест милијарди динара годишње.

Она је најавила и смањење административних трошкова и обједињавање плаћања пореза једним налогом.

"Ова промена доноси поједностављење пословања и уштеду времена и новца обвезницима, као и смањење трошкова за више од 1,5 милијарди динара", оценила је Милица Бисић.

Према њеним речима, порески систем биће осавремењен, а техничка решења унапређена.