Пет милиона евра за арбитражу

Трошкове арбитраже границе сносиће Словенија и Хрватска, иако је према предлогу европског комесара за проширење Олија Рена предвиђено да трошкове плати Европска Унија.

Колико ће се новца издвојити за рашавање граничног спора између два суседа, који траје пуних 18 година, још увек је неизвесно.

Словеначка страна наводи бројку од 5 милиона евра, колико би коштали арбитри и двадесеточлана словеначка делегација.

Међутим, још увек је нејасно да ли је реч о укупној суми или цени за годину дана, пише хрватски Вечерњи лист.

И док словенци имају "процену" трошкова, хрватско министарство спољних послова још не може да процени колико ће га коштати арбитража.

Према Реновом предлогу састанци ће се одвијати у Бриселу, а Европска унија дала би "техничку" подршку.

Вечерњи лист наводи да би у штедљивијој варијанти, две земље ангажовале арбитре по потреби који би били плаћени по сату.

"Пуно радно време" за арбитре

Нерационална би била одлука да се плаћа за "пуно радно време", наводи хрватски лист.

Стручњаци америчке компаније "Бриско Ивестер и Базел ЛЛП" из Сан Франциска, који се баве граничним споровима на мору, тврде да ће арбитри коштати најмање 500 евра по сату.

Уколико буду постојала неслагања две стране, арбитри ће зарадити много више. Примера ради уколи се буду плаћали по сату, пет арбитара коштаће најмање милион и по евра дневно.

Осим међународних судова у Хагу постоји Стални арбитражни суд који има свој "ценовник". Главни секретар кошта 250 евра по сату, су саветници нешто јефтинији, 175 евра по сату.

Просторије за преговоре коштају од 1.000 до 1.750 евра по "сеанси".

Вечерњи лист наводи да исход арбитражног поступка зависи од аргумената Загреба и суђењу арбитара и упозорава да Хрватска није чланица ЕУ, нити ће бити у почетку арбитражног поступка.

Уколико би Хрватска пристала да ратификује споразум у којем би Европска комисија именовала арбитре, онда би Хрватска самс себе довела у неравноправан положај, наводи хрватски лист.

Словенија попустила под страним притисцима

"Словенија је, у погледу споразума са Хрватском, брзо попустила пред притисцима из света, пре свега из САД", оценио је некадашњи шеф дипломатије Дмитриј Рупел, додајући и да влада није имала довољно консултација у вези с тим потезом.

Истакавши, на конференцији за медије, да посао сада треба извести до краја, Рупел је поручио да Словенија не сме да иде испод нивоа споразума некадашњих премијера Хрватске и Словеније Ивице Рачана и Јанеза Дрновшека из 2001. године, који је неславно завршио.

Говорећи у својству председника Одбора за спољну политику опозиционе Словеначке демократске странке, Рупел је навео да је споразум Рачан-Дрновшек садржао коначна решења у вези с границом, док садашњи Споразум о арбитражи представља само упутство за арбитре, пренела је агенција СТА.

Рупел је рекао и да је оно што су, пре две године, договорили ранији премијери Јанез Јанша и Иво Санадер, било боље од садашњег Споразума.

За Словенију је, по мишљењу њеног бившег шефа дипломатије, лоше и то што цео посао треба да се оконча за четири-пет година, када ће Хрватска имати мање мотива за договарање, јер ће тада, како се верује, већ бити у Европској унији.