четвртак, 11. апр 2019, 00:00

Širom zatvorenih očiju – Samo srcem se dobro vidi

TEME: „Gledanje Belog Anđela ravno je molitvi!” (Sveti Vladika Nikolaj Velimirović); Poljubac; Idila; Mir, Emocija, Čežnja; PO ČEMU PAMTITE ŽIVOT; Voleti; Sreća; Žak Prever; Leonardo da Vinči; Pablo Pikaso Ruiz...

„Gledanje Belog Anđela ravno je molitvi!”

(Sveti Vladika Nikolaj Velimirović)

Za nama je 8. april, dan u koji se slavi Sveti arhanđel Gavrilo, jedan od sedam glavnih anđela koji sede pri Božjem prestolu. On je glasnik Božje volje i donosi dobre vesti. Obavestio je Joakima i Anu da će roditi ćerku, potonju Devicu Mariju, a potom nju da će roditi sina Eamnuela Isusa.
Bogu je mio jer mu je pomogao pri stvaranju Sveta.
„Jedini simbol koji se nekako spontano uvek iznova pojavljivao, bez ičije pomoći ili odluke, bio je upravo naš - BELI ANĐEO.
Njega je sam narod, jednoglasno, prepoznao i izabrao.
Jednostavno, on je postao ono najlepše i najuzvišenije lice savremene Srbije.
Podjednako naš, koliko i univerzalno - kako po onom tradicionalnom, isto tako i po onom najsavremenijem modelu („national branding”, „State promoting”, „emotional marketing”...).
BELI ANĐEO je postao najprecizniji i najautentičniji izraz svega onoga što nam je svima potrebno. Sada, kao i uvek!
On je simbol onoga što nam najviše nedostaje.
Onoga čemu svi, podjednako, težimo.
Beli anđeo je deo kompozicije „Mironosnice na Hristovom grobu”, a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća.
Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda.
Interesantno je da je ova freska bila skrivena od očiju javnosti sve do 20. veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira.
Da je Beli anđeo zaista srpsko blago kojom se nesmanjenom pažnjom divi vasceli svet svedoči i podatak da je izabran kao najvažnije delo evropske umetnosti, ali i simbol svekolikog mira.
Ova freska kao otelotvorenje najvažnijeg hrišćanskog trojstva, ljubavi, vere i nade, upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala između Starog kontinenta i Amerike sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropljana onima na drugom kraju sveta.
Kada je iz Evrope poslat i prvi satelitski signal u vasionu je poslat „paket ljudskih dostignuća” - bile su to slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog anđela...
Verovalo se da će, ako u svemiru uopšte postoje razumna bića, lik Belog anđela protumačiti kao poruku ljubavi i razumevanja.
Da nije podigao svoju zadužbinu crkvu Vaznesenja, manastir Mileševu, kraj Prijepolja, Vladislav ni po čemu ne bi bio upamćen. Teško je bilo živeti u senci slavnih, dede stefana Nemanje, strica Rastka - Svetog Save i oca Stefana Prvovenčanog. Brat mu Radoslav, na prestolu je proveo pet godina i potom je proteran u Dubrovnik gde je i umro.
U Mileševi je radila jedna od prvih štamparija u Srba. Mileševa je bila i obrazovni centar u kojem su se školovali i Mehmed Sokolović, veliki turski vezir i Makarije koji je kasnije 1557. godine postao srpski patrijarh i obnovitelj Pećke patrijaršije.
Freske Mileševe, pored sopoćanskih u Evropi su nemerljivog značenja, a u nas su najveće blago srednjevekovnog slikarstva. Najlepša freska je Beli anđeo zagonentog pogleda, na grobu Hristovom.