уторак, 14. авг 2018, 00:00

Širom zatvorenih očiju

U kojoj meri korisnici interneta kontrolišu svoje podatke?

Iako bi svaki korisnik interneta i svaki građanin trebalo da bude vlasnik sopstvenih podataka, to je danas na globalnoj mreži teško izvodljivo. Zapravo su velike korporacije te koje su najveći generatori podataka. Građani nemaju drugu mogućnost nego da plaćaju razne usluge na internetu upravo svojim podacima. Ako se Fejsbuk ili Gugl - te navodno besplatne platforme - ne mogu platiti novcem, onda ih možemo platiti tako što ćemo im konstantno ostavljati sve naše podatke. Šta će oni uraditi sa tim velikim bazama - to je veliko pitanje?

Zanimljivo je šta se desilo sa pitanjem naše saglasnosti da nešto koristimo na mreži. Terms and conditions i Privacy policies su predstavljale kao neku vrstu ugovora sa kojim je bilo potrebno da se saglasimo, i to je bilo 40 stranica koje je retko ko čitao. A ne obraćamo pažnju da, danas, samo kada kliknemo Accept na Fejsbuku - saglasili smo se da ta platforma zauvek može koristiti naše podatke. Šta o ovome znamo, postoje li regulative koje u slučajevima privatnosti uvode neki red?

Kakva su vaša iskustva i mišljenja?
Sa vama je Petar Protić.