Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Doajen srpskog i jugoslovenskog glumišta, reditelj i producent Ljubiša Samardžić preminuo je nakon teške bolesti u 81. godini života.
U decembru 2016. godine, Samardžić je primljen u Klinički centar Srbije, gde je imao operaciju na mozgu, nakon čega je pušten na kućno lečenje.
Ljubiša Samardžić je rođen u Skoplju 1936. u porodici rudara. Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Njegov talenat je otkriven veoma rano i dobio je stipendiju za studije kod režisera Bojana Stupice. Samardžić je završio Akademiju u Beogradu.
Glumio je u nekoliko desetina filmova - Valter brani Sarajevo, Bombaši, Partizanska eskadrila, Sutjeska, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Moj tata na određeno vreme, Tri karte za Holivud.
Ostao je nezaboravan po ulogama u TV serijama Vruć vetar, u kojoj je igrao čuvenog Borivoja Šurdilovića Šurdu, Policajcu sa Petlovog brda,
Režirao je filmove Jesen stiže, Dunjo moja, Nebeska udica, Miris kiše na Balkanu.
Za film Jutro, gde tumači lik mladog partizana suočenog s tragedijama rata, nagrađen je na festivalu u Veneciji 1967.
Zlatnog lava dobio je za ulogu u fimu Stranac 1967. godine.
Svoje nagrade, diplome i priznanja poklonio je Jugoslovenskoj kinoteci februara 2014. godine. Legat je predstavljen javnosti 27. februara 2016. godine.
Nadimak mu je bio Smoki.

A sad adio, Smoki
Velika zvezda srpskog i jugoslovenskog filma, Ljubiša Samardžić preminuo je u 81. godini. Bio je omiljen među milionima gledalaca širom nekadašnje zemlje, omiljen među rediteljima i kolegama.
Legendarni Smoki, Mikajlo, Šurda, Cane, Siniša, Boško, junak partizanskih filmova, drama, romantičnih komedija, večiti šarmer, predan poslu i porodici. Obeležio je istoriju jugoslovenske kinematografije. Poseban glumački par bili su Ljubiša Samardžić i Milena Dravić.
„Mi smo bili prijatelji, drugari, počeli smo zajedno da radimo prvo na filmu Prekobrojna sa filmom Branka Bauera, sa filmom koji nas je proslavio i posle tog filma smo proglašeni kao najpoetičniji, najpopularniji, najbolji par, onda smo pozivani i za druge filmove", kaže poznata glumica.
„Dugo nismo ništa zajedno radili da bi se ponovo sreli, ja kao glumac, on kao reditelj i drago mi je da smo ta dva posla dobro uradili", rekla je Milena Dravić i dodala da je Samardžić bio vedar, vrlo nasmejan i raspoložen, pozitivan.
Puriša Đorđević povodom odlaska velikog glumca za RTS kaže da je Ljubiša toliko dobrih filmova snimio da će istorija učiti od njega: „Ljubiša je istorija filma".
Siniša Pavić ističe da je svi znamo da je Ljubiša Samardžić bio izuzetan glumac, ali da je on bio i izuzetan čovek, a da to ne ide uvek zajedno: „Kada kažem izuzetan čovek, to znači ne samo odličan saradnik, ne samo čovek koji razume šta tražite od njega, koji gleda da to ispuni maksimalno, da da sve što može da bi se ono što je na papiru oživelo preko njega već i jedno gospodstvo. On je zadržao u najvećoj popularnosti ono što se zove ljudskost i srdačnost".
Prema rečima Predraga Ejdusa, Smoki je briljantno poznavao glumca i proces, tako da je nekoliko rečenica iskusnom glumcu bilo dovoljno da zna šta želi od njega.
„Nikad nije bilo improvizacija. On je vrlo tačno znao s kim radi i šta očekuje od njega i to je ono što je meni imponovalo", naglasio je Ejdus.
„Balkan je izgubio glumca koji se neće ponovo skoro roditi. Nisu patetične reči već su istinite", rekla je Neda Arnerić.
Balkan tuguje.
Hrvatski glumac Milan Štrljić ističe da je Samardžić bio pun optimizma. „Imao je ogromnu strast, za ulogu, strast za kameru, beskrajnu ljubav prema kameri, i znam da sam kao mlad glumac bio sretan što sam mogao družiti i igrati s njim da vidim kako to iskusni pravi glumci to rade", priča Štrljić.
„Znamo da je Ljubiša i umirao na ekranu i borio se i pobeđivao i gubio i vraćao se u realni život. Nažalost ovaj realni život je pobedio tu fikciju koju živimo u profesionalnom delu života", kaže glumica Mediha Musliović sa kojom je Samardžić igrao u seriji Viza za budućnost.
Za Emira Hadžihafisbegovića Ljubiša Samardžić ostaće jedan od poslednjih vitezova eks-Ju kinematografije: „Sjajan glumac, sjajan čovek, bilo je privilegija biti u njegovoj blizini".
Nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke i veliki poznavalac filmske umetnosti Radoslav Zelenović ističe da nas je napustio još jedan „reprezentativac" prve postave Jugoslovenskog glumišta.
„Samardžićeva karijera skoro se poklapa sa istorijom jugoslovenske kinematografije. On je bio jedan od stvaralačkih temelja te kinematografije i veoma omiljen glumac kod miliona Jugoslovena koji su ga obožavali kao protagonistu filmskih ostvarenja i televizijskih serija", rekao je Zelenović.

Spavaj mirno, Smoki
Od slavnog glumca i legende jugoslovenskog glumišta Ljubiše Samardžića koji je preminuo u 81. godini života, među prvima se na Tviteru oprostio dramski pisac Siniša Kovačević.
On je napisao: „Smoki! Spavaj mirno, uz svog jedinca, dobra dušo. Čekaju te tamo u nebeskom bioskopu bolji od ovih koje ostavljaš. I filmovi i ljudi".
Zelenović je naglasio da je Ljubiša Samardžić sarađivao sa najboljim rediteljima koji su ga svaki na svoj način iznova otkrivali kao vrhunskog glumca.
„U svakoj od istorijskih celina jugoslovenske kinematografije Samardžić je učestvovao prvo kao glumac, a potom i kao producent i reditelj. Rano je odustao od pozorišta koje je tom njegovom odlukom dosta izgubilo, ali dobili su televizija i film. Na nama je da sačuvamo od zaborava bogat opus Ljubiše Samardžića", istakao je Zelenović.
Naš poznati hroničar kulture i publicista Milan Vlajčić kaže da je Samardžić bio jedan od najcelovitijih glumaca na jugoslovenskim prostorima.
„Njegova vedrina i šarm u kombinaciji sa talentom, a kasnije i iskustvom, značili su karijeri barda glumišta. Njegove uloge ostaće upamćene u istoriji jugoslovenske kinematografije. Sa druge strane on se nije zadovoljio samo glumačkim pozivom već hrabro odlučio da se bavi produkcijom i kasnije režijom filmova. Bio je radoznao intelektualac i umetnik renesansnog formata", smatra Vlajčić.
Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, napominje da je Samardžić bio jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih glumaca svih vremena, čovek koji za sobom ostavlja blistavu profesionalnu biografiju i neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji ali i na televiziji.
„Trebaće nam godine da bi se tako jedna ogromna karijera revalizovala na pravi način i sa svih aspekata. Manje se zna da je u svojoj rediteljskoj i producentskoj karijeri često davao prvu šansu mnogim mladim filmskim stvaraocima koji sada prave velike karijere, te da je i na taj način ostavio neizbrisiv trag u domaćem filmu. Jednostavno rečeno, nenadoknadiv gubitak", rekao je Jevtić.

Među zvezde se preselio i Petar Lazić, moj višedecenijski prijatelj i kolega, novinar sa velikim N u imenovanju profesije, satiričar i književnik. Zamenik glavnog urednika radija "Beograd 202" preminuo je u Beogradu u 57. godini života.
Rođen 25. septembra 1960. u Kosjeriću, Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, a njegova dela prevedena su na tridesetak jezika i zastupljena su u više od 100 svetskih antologija, enciklopedija i zbornika.
Publicističke i teorijske tekstove, eseje, prozu, poeziju i aforizme objavljivao je u stotinak listova i časopisa u Srbiji, bivšoj SFRJ i svetu.
U štampi objavljuje od 1979. godine. Karijeru na radiju započeo je 1982. godine, najpre na studentskom programu Indeks 202, gde je bio je jedan od autora Indeksovog radio pozorišta.
Tekstove za Indeksovo radio pozorište počeo je da piše 1983. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i "doživotni" urednik Indeksovog radio pozorišta.
Od 1996. do 1998. godine bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Breod 1999. do 2004.
Potom je bio direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika Blica i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202.
Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju "Crno-beli svet", a od 2014. do 2016. godine emisije "Crna rupa" i "Umesto crne rupe".
Predavao je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, a početkom devedesetih bio je šef poslaničke grupe DEPOS-Nova Demokratija u Skupštini Srbije, i ne treba da zaboravimo da je Petar Lazić bio jedini koji je podneo ostavku za poziciju koja mu je u Skupštini dodeljena.
Ljubodrag Stojadinović je napisao ovih dana: „Petar Lazić, najprevođeniji srpski pisac u Italiji, urednik i autor emisije na Radio Beogradu "Bre 202" na kojoj smo od 2001-2005. napravili preko 2800 satiričnih priloga. (Pera, Bora Đorđević, Sale Andrić, Prljavi inspektor Blaža, Čeda Stavrić, Saška Popov, Milan Milosavljević, Branko Milanović i moja malenkost).
Naš "Brend", na čelu sa Perom Lazićem, i pevačima po spisku, održao je antologijski koncert u Domu omladine u Beogradu, 28. februara 2004. godine. Lazić je bio duša našeg ludačkog benda."
Vladimir Marković: „Otišao je još jedan prijatelj, još jedan dobri duh našeg grada, Petar Lazić.
Uz toliko lepih i značajnih stvari koje je uradio, želim da mu se zahvalim za divni tekst koji je napisao za pesmu "Beograd":
"Pamtiš li još naša jutra
I sad ima nešto što nas veže
Ima nečeg u ovom gradu
Neka suza što me steže..."
Dobar vetar, prijatelju.
Gde god da kreneš taj grad te prati.

Ivan Mrđen, u „Danas u Blicu", sreda 13. septembra piše:
Duga
Koleginicu Biljanu Vujasinović Zec (1965-2017) upoznao sam prošle godine, Dvadesetdrugog decembra. O njenom radu u Radiju B92 (dok je to zaista bio radio i dok je nosio to časno ime) čuo sam samo pohvale, pa nisam bio posebno iznenađen što je, kao glavna i odgovorna urednica Prvog programa Radio Beograda, nastavila tradiciju koju su ustanovili njeni prethodnici Dušan Radulović i Đorđe Vlajić, da obavezno prisustvuje slavi mojih prijatelja iz ove medijske kuće, oficirske dece koja svečano obeležavaju dan nekadašnje JNA.
Tog najkraćeg dana u godini, na istoj proslavi, poslednji put sam video mog prijatelja Petra Lazića (1960-2017), čiji se život, sticajem nesretnih okolnosti, okončao istog dana kad i Biljanin. Iako smo jedno vreme zajedno radili u „Blicu", za njega me vežu mnogobrojne uspomene iz perioda 1985-1987, kad je on kao legenda „Indeksovog radio pozorišta" u reviji „Duga", u kojoj sam ja tada bio zamenik glavnog i odgovornog urednika, uređivao satirične stranice pod naslovom „Duga iza oblaka".
Sad gledam u oblake i čekam bilo kakav znak, jer sam siguran da će, ako Pera utvrdi da takva duga zaista postoji, Biljana naći način da to nekako objavi!

Aleksandra Biba Kolarov: ''Ljubiša, hvala ti što si mi verovao! Hvala ti što si me uveo u magiju i ubacio u moje srce iskru, koja je sad već postala vatromet!
Tvoja Rikica❤❤❤Nedostaješ ovom svetu."

Iz Vršca stiže glas! Saznaćete zato u ovoj noći Beograda 202 da je novi gradonačelnik Vinko Lozić.

Pričaćemo i o Stepenicama ali i o božanstvenoj Gotovuši.
Između brda i dolina prošaranih rekama i potocima, šumama i livadama, proteže se šarplaninska varošica Gotovuša sa 1300 stanovnika srpske nacionalnosti. Nalazi se u sastavu opštine Štrpce, na jugu srpske Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke. Naselje je dobilo ime po gotovim, razrađenim poljima na koja su došli preci sadašnjih stanovnika Gotovuše.

PREPORUČUJEM VAM:

Veliku humanitarnu modnu reviju
Verice Rakočević Kuzmančević
na otvorenom
„Beograd je svet"
H A R M O N I J A

Ovom prilikom Verica će da nam predstavi novu kolekciju fall-winter 2017/18 u subotu, 16. septembra, u 17 časova u Uskočkoj ulici.
Ovaj već tradicionalni septembarski događaj u srcu Beograda je više od modne revije - to je udruženi humanitarni poduhvat i manifestacija kojom se promovišu urbano nasleđe Beograda i kosmopolitski duh njegovih građana.
Ovoga puta, inicijativi Verice Rakočević pridružile su se kompanije Forma Ideale, Dexy Co, Pertini, Exspace, kao i turistička agencija Manga travel, koji su zajedničkim snagama učestvovali u opremanju Instituta za majku i dete i donacijama dali dragoceni doprinos unapređenju uslova u kojima borave naši mališani.
Specijalne gošće na događaju biće košarkašice Crvene Zvezde kao i Milica Petrović - čarobnica na violini koja svojom muzikom oplemenjuje svakodnevni život svojih sugrađana svirajući u Knez Mihailovoj ulici a za čiji je izuzetan talenat šira javnost saznala tek nedavno.
Kolekcija „Harmonija" inspirisana je skladom tekstura, boja, a spajanje naizgled nespojivog u jedinstvenu celinu čini je drugačijom od svih dosadašnjih. Korišćeni su najfiniji materijali poput kašmira, svile, vune i pliša, uz delikatnu završnu ručnu doradu. Forma je svedena, ležerna sa pratećim najaktuelnijim „oversize" elementima.
Revija se realizuje uz podršku Skupštine grada Beograda koja je obezbedila porebne dozvole za održavanje ove manifestacije.
Celokupne troškove organizovanja revije snosi Atelje za dizajn VR. Muzika Veljko Kuzmančević.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet. Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."