понедељак, 30. сеп 2019, 17:05

Gozba

TOMA AKVINSKI. NADA I GREH

"A nada koja se vidi nije nada, jer kako se onda ko može nadati onome što vidi? Ali ako se nadamo onome što ne vidimo, postojano ga čekamo."

(Rimlj. 8:24-25)

Prema judeo-hrišćanskom učenju, božji je izbor da čovek može da bude spasen nadom, a ne onim što mu je vidljivo, jer ukoliko bi čulno dostupna priroda bila celokupna priroda, tj. ako bi spasenje bilo moguće sada, onda nada u boga ne bi ni bila potrebna.
Toma Akvinski (13. vek), kao jedan od najznačajnijih katoličkih mislilaca, nadu je odredio kao ono što prevazilazi sve prepreke koje sprečavaju ljudski duh da dosegne savršenstvo. Nada je tako povezana hrišćanskom dogmom o praroditeljskom grehu i večnom ispaštanju, tako što ostavlja mogućnost prevazilaženja grešne ljudske prirode.

U ponedeljak 30.9.2019. godine o problemu nade u kontekstu teološke misli Tome Akvinskog razgovaramo sa Unom Popović, profesorom na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koja je na tu temu imala izlaganje na nedavno održanom skupu Srpskog filozofskog društva u Sremskim Karlovcima.

Autor: Aleksandar Lukić