Sezona 2018/19 radijskih prenosa iz Metropoliten opere u Njujorku, na talasima Radio Beograda 2 i 3

Direktan prenos iz Metropoliten opere - Fransis Pulenk: Razgovori karmelićanki

Niz prenosa iz Metropolitena završavamo poslednjom matine predstavom u sezoni 2018/19. operom Razgovori karmelićanki Fransisa Pulenka. Prenos počinje u 18 časova.

Najznačajnija francuska opera druge polovine 20. veka nastala je kao porudžbina milanske Skale gde je premijerno i izvedena 1957. Libreto je zasnovan na istinitom događaju iz 1794. kada je revolucionarni sud u Parizu osudio na smrt i pogubio sestrinstvo karmelitskog samostana iz Kompienja. Inspirisana dnevnikom preživele sestre Marije od Utelovljenja, u kojem je opisano mučeništvo sestara iz samostana, književnica Gertrud fon le For objavila je roman Poslednja na gubilištu, koji će potom, 1949, poslužiti kao osnova za filmski scenario. Iako film nije nikada snimljen, libreto za Pulenkovu operu nastao je upravo prema dijalozima iz scenarija Žorža Bernanosa - čiji roman Razgovori karmelićanki kritika smatra njegovim najsnažnijim i najzrelijim delom.

Glavna junakinja je nesigurna i bojažljiva devojka Blanš de la Fors, ćerka markiza De la Forsa, koja u redu sestara karmelićanki pokušava da pronađe životnu sigurnost. S rasplamsavanjem Francuske buržoaske revolucije časne sestre su prinuđene da napuste samostan čija se imovina konfiskuje. Blanš se krije u porodičnom dvorcu, a karmelićanke se u potaji odlučuju na zavet žrtvovanja kako bi se suprotstavile atmosferi straha i progona koja vlada Francuskom. Ubrzo padaju u ruke revolucionara i bivaju osuđene na smrt. Dok koračaju prema giljotini, Blanš se u ekstazi priključuje sestrama u mučeništvu.

Priča o sudbini vere u totalitarnim režimima prožeta snažnim katoličkim duhom podudarala se sa tadašnjim Pulenkovim ličnim preokupacijama. Ovaj kompozitor je, iako odgajan u dubokoj religioznosti, nakon Prvog svetskoga rata postao ravnodušan prema veri. Međutim, situacija se promenila tokom 1935. godine, koja ujedno predstavlja i ključni period u njegovom privatnom životu. Snažno pogođen tragičnom smrću bliskog prijatelja on je tada (dostigavši novu zrelost) ponovo otkrio religiozna osećanja koja su uvek bila duboko u njegovoj prirodi, ali su od perioda mladosti bila potisnuta. Nakon Drugog svetskog rata njegov je katolicizam postajao sve snažniji, što se ogleda u delima koja su tada nastala.

Glavna tema koju Pulenk istražuje u operi Razgovori Karmelićanki je prenošenje milosti i spasenja sa jedne osobe na drugu kroz žrtvovanje. Njemu je kao katoliku bila vrlo bliska ta doktrina da jedna osoba može da ostvari dobrobit koju ne zaslužuje, kroz svojevoljno žrtvovanje druge. Uostalom, nije li upravo to učinio Isus Hrist? Pulenk se u operi koncentrisao na istraživanje dubokih ljudskih emocija, posebno osećaja straha i ponosa, i njegov muzički jezik i postavka opere, služe u potpunosti tom cilju. Stil pevanja je uglavnom rečitativni ili ariozni, melodičan, ali ipak nalik govoru, dok je orkestar, iako veliki, upotrebljen strateški, kako ne bi prekrio glasove. Sve to dopušta muzici da vrlo precizno prati neprestano smenjivanje emocija i radnji likova. Fokus je uglavnom na individualnim iskustvima; časne sestre pevaju zajedno jedino tokom himni, čime je naglašena njihova religiozna solidarnost (jedinstvo). Muzikom su takođe naglašeni i emotivni procesi u određenim događajima, čime je istaknut njihov značaj.

Poznat kao izuzetan melodičar i kompozitor posebnog dara za pisanje za glas, Pulenk je najlepše stranice u operi dao u horskim scenama. Izdvaja se  a cappella postavka Ave Marie u drugoj sceni II čina ili Ave verum corpus u IV sceni II čina. Tokom impresivne i dirljive završne scene opere, u kojoj časne sestre pevaju Salve Regina, u orkestru se stalno čuje karakterističan zvuk spuštanja oštrice giljotine dok one odlaze jedna po jedna, da bi na kraju ostale samo Sestra Konstanca i Blanš de la Fors.

Izabel Lionard tumači ulogu nesigurne Blanš de la Fors, a Adrijana Pječonka, nastupa kao Madam Liduan, hrabra, nova, nastojnica karmelićanskog samostana. Karita Matila je stara opatica - Madam de Kroasi, a u podeli su i Erin Morli kao sestra Konstanca, Karen Kargil kao Majka Marija, David Portiljo kao Blanšin brat i Žan Fransoa Lapoant, kao njen otac. Diriguje šef dirigent orkestra Metropoliten opere Janik Neze Segen.

Opera ima tri čina i podeljena je u 12 scena koje su povezane orkestarskim interludijumima. Tokom paze ćemo govoriti o ulozi opere u doba francuske revolucije, a čućete i druge sadržaje koje priremaju urednice i voditeljke prenosa - Gorica Pilipović i Maja Čolović-Vasić.

broj komentara 0 pošalji komentar