Riznica

Đorđe Karađorđević (Cetinje, 8. septembar 1887 - Beograd, 17. oktobar 1972 ) bio je prvi sin kralja Petra I i Zorke, ćerke crnogorskog kralja Nikole I. Rođen na Cetinju gde je porodica kralja Petra živela u periodu od 1883-1894, u političkom izbeglištvu, a prerana Zorkina smrt odvodi ih u Ženevu, gde su proveli sledeće četiri godine. Princ Đorđe  je išao u vojnu školu u carskoj Rusiji, Kadetski korpus cara Aleksandra II. Školovanje prekida posle Majskog prevrata 1903. kada je ubijen kraljevski par Obrenovića, a odluka pada da novi kralj Srbije bude knez Petar Karađorđević. Od 1903. Đorđe je imao titulu prestolonaslednika, kao najstariji kraljev sin.

Dobio je ime po svome pradedi Karađorđu, osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka. Neukrotive, neubozdane naravi,ekcentričnog ponašanja, lišen smisla za protokol i diplomatso ponašanje, a u borbi, ratovima neshvatljivo hrabar. Često je išao na Adu u ribarenje sa svojim učiteljem i najvećim prijateljem, čuvenim naučnikom Mikom Alasom. Preka i direktna narav, zauzimanje i izricanje stavova bez "pardona", ma o kome da je reč, stvorila mu je mnoge neprijatelje, od Apisa, Pašića i mnogih važnih i uticajnih oficira i političara.

Dobrovoljno je ponudio abdikaciju 27.marta 1909. godine, posle nemilog događaja na dvoru, incidenta sa njegovim slugom Stefanom Kolakovićem koga je princ Đorđe udario zato što nije izvesnoj gospođici dostavio pismo, a obzirom da je Kolaković imao dve komplikovane kile, od udararca i pada ubrzo umire. Nakon abdikacije princa Đorđa, iz Sankt Peterburga, dolazi njegov mlađi brat Aleksandar koji postaje novi prestolonaslednik. Posle smrti kralja Petra I 1921. vlast i zvanično preuzima mlađi sin Aleksandar. Princ Đorđe je uhapšen 1925. godine i prvo je izolovan u lovački dvorac u Belju, a godinu dana kasnije, odvode ga u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici kod Niša, gde ostaje i posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934. Iz Toponice oslobađaju ga Nemci 1941. godine.

Posle Drugog svetskog rata, ostaje da živi u Beogradu, kao penzioner, a 1947. u šezdesetoj godini života, ženi se dvadeset godina mlađom Radmilom Radonjić, rodom iz Njeguša. Preminuo je u 85. godini života, 17. oktobra 1972. godine. Sahranjen je u zadužbini svoga oca na Oplencu, u Topoli, Crkvi Svetog Đorđa.

Pored njega počiva njegova supruga Radmila Radonjić. Napisao je romansiranu autobiografiju "Istina o mome životu" štampana u izdanju ljubljanskog "Dela" (1969) i beogradske "Prosvete" (1988). O princu Đorđu Karađorđeviću-nesuđenom monarhu u ovonedeljnoj Riznici govori istoričar Milovan Balaban.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.