Hipokratija

Gost emisije je gospođa dr Milica Prostran, višegodišnja profesorka farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Kroz istoriju, bolesti su smatrane božjom kaznom i u istoj meri bile su razlog straha i fascinacije. Međutim, svako revolucionarno otkriće u lečenju bolesti bilo je korak bliže razumevanju kompleksne misterije bolest i medicine. Kao rezultat toga, ljudi su otkrili mnogo lekova i načina lečenja koji su spasili milione života.

Gledano hronološki, u 10 najvećih i najvažnijih otkrića u medicinskoj istoriji do današnjih dana spadaju vakcine. Prva vakcina otkrivena je i primenjena 1796. godine. Bila je to vakcina protiv velikih boginja. Teško je reći kada su vakcine kao princip bespogovorno prihvaćene u medicinskoj praksi, najviše zbog vrlo dugog i komplikovanog puta kojim se moralo ići od njihovog otkrića, a onda do primene. Sada znamo da je sve počelo 1796. godine, pokušajima engleskog lekara Edvarda Dženera da ubrizga prethodno oslabljeni virus velikih boginja u telo čoveka. Onda je tokom 1800. godine i početkom 1900. godine napravljeno više različitih vakcina tako što je virus - prouzrokovač, prethodno bio vrlo oslabljen i nije više mogao izazvati bolest. U to vreme napravljene su vakcine za najsmrtonosnije bolesti na svetu uključujući velike boginje, besnilo, tuberkulozu i koleru. Tokom daljih dvesta godina, velike boginje su praktično izbrisane s lica Zemlje.

Evo hronlogije još devet najvećih otkrića. To su anestezija (1846 ); infektivne klice (1861); medicinsko prikazivanje tela čoveka slikom (1895); penicilin (1928); transplantacija organa (1954); lekovi protiv virusa (1960); matične ćelije (1970); Imunoterapija 1978); Veštačka inteligencija (21 vek).

Vakcine, uopšteno gledano, pomažu u zaštiti ljudi od infekcije pre nego što dođu u kontakt sa prouzrokovačem bolesti. Vakcine pored toga, ublažavaju simptome bolesti kad do njih dođe nakon infekcije virusom protiv koga je data vakcina. Funkcija vakcine je, u suštini, pripremanje prirodne odbrane, koju čini naš imunski sistem. Kad se vakcina ubrizga u telo, izaziva imunsku reakciju na isti način kao i kad je telo napadnuto virusom, ali u takvoj situaciji se najčešće ne javljaju simptomi. Kad se jave, oni su mnogo blaži od onih za vreme bolesti. Naš imunski sistem otkriva i prepoznaje delove koji nastaju od uništenog ili oslabljenog virusa posle vakcinacije. Ti delovi se nazivaju antigenima. Kad se odigra prepoznavanje, u telu počinje proizvodnja proteina koji se nazivaju antitelima.

Ukoliko naše telo dođe u kontakt sa istim virusom u budućnosti, imunski sistem će ga prepoznati i sprečiti da izazove bolest. Potrebno je vreme da telo napravi imunitetet protiv virusa. Zbog toga, vakcinu je najbolje dati dve nedelje pre nego što vakcinisana osoba dođe u kontakt sa virusom.

Postoje dva tipa vakcine na tržištu: vakcina koja ima samo antigen kao svoju glavnu komponentu i ne sadrži pomoćna sredstva i druga koja ima dve komponente - antigen (sa delovima oslabljenog ili ubijenog virusa) i pomoćno sredstvo, tzv. pojačivač.

Tipovi vakcine i metodi njene proizvodnje su različiti. Vakcina za sezonski grip na tržištu je već 60 godina. Postoje različiti metodi proizvodnje vakcine: Tradicionalni metod koji koristi jaja; Novi metod koji koristi telesne ćelije sisara; Metod u fazi istraživanja koji koriste biljke, insekte, i kultivisane bakterije.
Već 6o godina proizvode se vakcine protiv gripa korišćenjem oplođenih embrionskih kokošijih jaja. Ovim metodom je potrebno oko 4 meseca da bi se napravila vakcina. Prednosti su sigurnost i iskustvo stečeno njenim korišćenjem vakcine u poslednjih 60 godina.
Od 1990. godine razvijeni su novi metodi proizvodnje vakcina - iz ćelija tkiva. Obično se koriste kulture ćelija iz bubrežnog tkiva. Prednosti ovog metoda su brzina proizvodnje što je naročito važno u slučaju pandemije. Osim toga, ovim metodom je moguće sprečiti mutaciju virusa tokom procesa proizvodnje.

O vakcinama će nam više govoriti naša draga i uvažena gošća gospođa dr Milica Prostran.

Emisiju pripremaju prof. dr Momčilo B. Đorđević i prof. dr Aleksandar Petrović.