Hipokratija

Gost emisije je doktor Đorđije Šaranović, višegodišnji profesor radiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, sada šef radiološke dijagnostike u Bolnici Medigroup u Beogradu.

Hirurški mikroskop, kao savršena alatka, izoštrio je detalje u hirurškom polju i povezan sa video i informatičkom tehnologijom otvorio je vrata napretku medicine čija brzina je bila i za najveće optimiste neočekivana. Ubrzo se pojavila kompjuterizovana tomografija (CT), koja je omogućila elektronsko prikazivanje mozga i kičme sa do tada nezamislivom preciznošću i jasnoćom. Definitivno uvođenje CT metodologije u kliničku upotrebu 1973, označilo je novu eru u dijagnostičkoj radiologiji. Ispostavilo se da je do tog trenutka čitavo bogatstvo potencijalnih radioloških informacija bilo u potpunom mraku. Gotfrid H. Hounsfild iz kompanije EMI i Alen Kormak sa Univerziteta Taft, dobili su 1979. godine Nobelovu nagradu za uvođenje CT u praksu. U julu 1977. dogodilo se nešto što je po svojim mogućnostima nadmašilo CT. U SAD je medicinski istrživač Rejmond Domedijan počeo sa eksperimentalnim korišćenjem magnetnog polja velike snage u dijagnostičke svrhe. U suštini, eksperimenti su bili neka vrsta nadgradnje jednog ranog Teslinog pronalaska iz 1882. za vreme njegovog rada u Budimpešti. Bilo je to rotirajuće magnetno polje. Prvi snimci tela i tkiva čoveka pomoću novog čuda tehnologije zvanog magnetska rezonanca (MR) izazvali su oduševljenje u medicinskim krugovima tako da je već 1980. MR ušla u komercijalnu upotrebu. 

Za razliku od kompjuterizovanog tomografa (CT), obično zvanog „skener”, koji funkcioniše na principu jonizujućeg zračenja, kao i rendgen, MR stvara jako magnetno polje u kome se ustrojavaju vodonikovi atomi iz tkiva, a potom se na njih deluje radio-talasima. Oni prisiljavaju atome vodonika na emitovanje slabih signala koji se onda pojačavaju i registruju kompjuterom, tako da se na kraju rekonstruiše slika pregledanog dela živog organizma. Na primer, karcinom u sebi ima više vode i više atoma vodonika nego normalno tkivo i zato se MR pregledom jasno prepoznaje.
Instalacija za MR ne koristi jonizujuće zračenje te stoga nema štetne efekte na biološka tkiva. Amerikanac Rejmond Domedijan, fizičar koji je 1977. sa svojim saradnicima napravio prvu sliku grudnog koša pomoću MR, nije dobio Nobelovu nagradu jer je kao kreacionista bio u ratu sa naučnim establišmentom i zato je surovo kažnjen. Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, zbog zasluga oko praktične primenljivosti MR, dobili su 2003. Amerikanac Pol Loterbar i Britanac Piter Mensfild.
Dijagnostički mrak s kojim su se lekari borili od prapočetaka medicine pa sve doskoro, definitivno je nestao. Na horizontu je nove medicina koja je neraskidivo vezana za informatičku tehnologiju. Medicina je dobila na raspolaganje mašine i metodologije koje su za samo trideset godina unapredile dijagnostiku više nego svi ostali postupci u protekla dva milenijuma. O najnovijem aparatu za MR koji je u dijagnostičkoj upotrebi u medicini razvijenih zemalja, a srećom i u Srbiji, kao i o savremenim dijagnostičkim trendovima, govoriće nam naš uvaženi gost, profesor Đorđije Šaranović.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.