Gozba

„Doista, i pojedinci i kolektivi stoje usred teško zamršene omraze i zakrvavljenosti, i zlopate se u njima grčevito i obezglavljeno. I to u veku kad su se spoljašnji životni uslovi usavršili do ranije neslućenoga stepena, i kad je materijalno postojanje ljudima izvanredno olakšano pronalascima dosad i fantaziji nepristupačnima... Vrtoglavica zaslepljenog hrljenja za onim što donosi ličnu korist zahvatila je danas čovečanstvo kao požar nedoglednih razmera. I najoptimističkije nastrojeni priznaju da je nezapamćeno i bezprimerno današnje nepoštovanje tuđe ličnosti i smelost za prigušivanje i skrnavljenje tuđih prava... I na njih se više niko ne buni, jer se suviše često ponavljaju, i jer su ljudi odveć velike kukavice da bi ustali u odbranu tuđih prava."

Ksenija Atanasijević

Ove reči deluju vrlo aktuelno, međutim, napisala ih je Ksenija Atanasijević, još 1938. godine, prva žena koja je bila doktor nauka (filozofija) i nastavnik na Univerzitetu u Beogradu. Ona nije bila samo filozof, udubljen u svoje spekulacije, već i veoma angažovani mislilac. Svoje tekstove, u kojima je iznosila svoja razmišljanja o političkim i uopšte društvenim pitanjima, objavljivala je u dnevnim listovima i različitim časopisima.

U emisiji Gozba, razgovaramo sa Ljiljanom Vuletić, koja je temeljno proučavala njeno delo i objavila više knjiga, među kojima je i zbirka „angažovanih" tekstova Ksenije Atanasijević, pod naslovom Etika hrabrosti.

Autor: dr Aleksandar Lukić