Zabavnik

To je strahovati i brojati u gluvo doba surove, neminovne otkucaje;

to je pokušavati, sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok,

to je stiskati očne kapke..

Od takve nesanice patio je grof Herman Karl fon Kajzerling, ruski diplomata u Saksoniji. Međutim, verovao je u lekovitu moć muzike, posebno one koju je komponovao Johan Sebastijan Bah, kantor crkve Svetog Tome u Lajpcigu...

Rok jeste industrija. Stranice muzičkih magazina prepune reklama, grandiozne sportske arene ispunjene do poslenjeg mesta i mnoge druge stvari to potvrđuju.

Međutim, njegova ogromna poularnost zasniva se na jednoj potpuno suprotnoj osnovi - da rok nije samo to. To sama muzika potvrđuje svojom sposobnošću da se menja i da ostane jedan od najvitalnijih modernih umetničkih izraza i u prilikama kao što je ova o kojoj je bilo reči u Džuboksu od 1. februara 1980. godine, pod nazivom "Rokeri za Kampućiju".

Iz ovonedeljnog izdanja emisije izdvajamo i sledeću priču koja počinje sa - bio jednom jedan čovek koji se zvao Ser Vilijam Kjubit, inženjer i mlinarev sin, inače Englez. Koliko je sam voleo da trči, ne zna se, ali istoriji malih stvari doprineo je svojim izumom koji se danas koristi u svim teretanama, među takozvanim kardio-spravama. Ser Kjubit je 1816. godine upravi engleskog kazneno-popravnog zavoda u Beri Sent Edmondsu ponudio nacrt objekta koji je više ličio na ambar ili koju drugu veliku seosku pomoćnu prostoriju, sa tri ulaza koji su imali posebne stepenice.

Zamislio je da to kažnjenicima bude prostor u kojem će korisno i besplatno doprineti zatvorskoj ekonomiji. Oni bi hodali po spoljnoj strani velikog točka iliti valjka, koji se okretao oko čelične osovine. Osovina je pokretala zupčanike, a preko njih se dalje prenosila sila okretanja i valjak vrtela onoliko brzo koliko su kažnjenici žustro hodali. A dok bi oni tako, poređani duž valjka žustro hodali, na drugoj strani bi se mlelo žito...

Urednik i voditelj: Mirjana Blažić