Gosti iz prošlosti

Za njim je toga dana krenulo 250 hiljada ljudi, njih 250 hiljada je pevalo, aplaudiralo i podržalo njegov san. Podržao ga je ceo svet, ali kad se kaže "ceo svet" to je uvek figurativno. Da sve krene po zlu, dovoljan je i jedan čovek.

Četvrti aprilski dan 1968. godine u Memfisu bio je poslednji u životu Martina Lutera Kinga. Njegov san o jednakosti, miru, bratstvu i pravdi, Crnce je pretvorio u Afroamerikance i Belu kuću u dom prvog crnog predsednika, a za košmare ostavio sve više siromašnih, gladnih i nezaposlenih, i boju kože koja nije postala zanemarljiva, osim u nasilju i stalnim ratovima koji su bili izvan svakog sna Martina Lutera Kinga.

"Ja sam izuzetno svestan svih slabosti i nedostataka koji postoje, svih sumnji o efikasnosti nenasilja. Pa ipak, ja sam uveren da je nenasilje i najpraktičniji i moralno najpravilniji put borbe protiv tog starog problema rasne nepravde. Pre ili kasnije ljudi će morati da pronađu način da žive u miru. Ja odbijam da prihvatim mišljenje da je čovečanstvo tako tragično povezano s mračnom ponoći rata i rasizma, da zora mira i bratstva među ljudima nikada neće postati stvarnost. Pravda je poneki put i pobeđena, jača od pobedničkog zla" - rekao je Martin Luter King u Oslu 1964. godine primajući Nobelovu nagradu za mir, jer koliko god zavodljivo zvučala popularna anafora iz njegovog čuvenog govora, osvajanje slobode uvek je više od sna.

Autor i urednik emisije - Mirjana Blažić