Politički spisi Tomasa Mana

Jedan od najpoznatijih i najznačajnijih nemačkih pisaca, Tomas Man (1875-1955) veše puta je menjao svoja politička uverenja. U vremenu pred izbijanje Prvog svetskog rata Man je bio nadahnut spisima nemačkih romantičara 19. veka, koji su bili zagovornici superiornosti nemačke rase i ideološke preteče nacizma, dok se tridesetih godina 20. veka otvoreno protivio fašističkoj ideologiji.

Spis Nemačka republika napisan je povodom šezdesteog rođendana Gerharta Hauptmana, a kao govor održan je u Betovenovoj sali u oktobru 1922. godine. Znajući za Manove spise iz ranijeg perioda, publika je jasno negodovala optužujući ga da je «preletač», da je «raskinuo» s duhovnom i političkom prošlošću i da je ovo predavanje održao «po zadatku». Braneći se od prigovora da je izdao Nemstvo, on piše o svojoj građanskoj i nerevolucionarnoj prirodi, te o shavatanju republike i humaniteta kao pravne forme čiji se cilj i smisao definišu oko ujedinjenja političkog i nacionalnog života.

Tomas Man se nikada nije odrekao svojih spisa, a ono što je publici delovalo kao nedosledno, objašnjavao je time što je u ranim spisima, objavljenim u Razmatranjima jednog nepolitičkog čoveka, bio ponesen duhom nacionalnog buđenja kada smo svi bili spremni živote da položimo. Pojam republike se tada začeo u njegovoj duši, a promenilo se samo shvatanje militarizma. Naime, mada tvrdi da nije pacifista, Man kaže: Da pozivanje na nacionalizam ne bi došlo na najgori mogući glas, neophodno je da ga više ne posmatramo kao vrhunac ratničkog duha, već da ga potpuno u skladu s njegovom umetničkom i gotovo sanjarskom prirodom uvek i bezuslovno vidimo kao predmet «kulta mira».

Tekst, preuzet iz knjige eseja Tomasa Mana pod naslovom Nemačka republika. Politički spisi i govori u Nemačkoj (Von Deutscher Republik. Politische Schriften und Reden in Deutschland) koju je 1984. godine priredio i objavio na nemačkom jeziku H. Helbling, prevela je na srpski Aleksandra Kostić.

Urednica emisije Tanja Mijović.