Pozorišne aktuelnosti – Aleksandar Milosavljević

Slavnu dramu Ko se boji Virdžinije Vulf Edvard Olbi je napisao 1962. godine i tada je ona bila smeo pokušaj preispitivanja američkog sna i demaskiranje naličja prividne idile. Brak iz računa, iznevereni ideali mladosti, proćerdana ljubav, princip koristoljublja kao temeljni životni nagon, uništavajuća ljubomora, beznadno potonuće u alkohol i perfidni sistem samokažnjavanja kod Olbija postepeno dobijaju konkretne obrise gradeći od fragmenata složenu sliku konkretne bračne nesreće. Danas ovaj komad prepoznajemo kao sliku odnosa u porodici duboko uronjenoj u sveopštu grabež, licemerje i neprikrivenu beskrupuloznost aktuelnog neoliberalnog sistema vrednosti, a nekadašnja kritika određenog pogleda na svet kompletne jedne nacije u ovom času se odnosi na hipokriziju koja se više ne tiče samo Amerike nego caruje planetom, piše Aleksandar Milosavljević.

Rediteljka Lenka Udovički i dramaturginja Željka Udovičić naizgled ništa ne menjaju u Olbijevom tekstu, pa ipak ova drama u izvođenju glumačkog ansambla okupljenog u koprodukciji Teatra Ulisis i Beogradskog dramskog pozorišta deluje drugačije. U predstavi su ponajpre probijene granice intimnih svetova glavnih aktera, zbog čega izostaju previše dramatične tajne koje se razotkrivaju tokom jedne pijane noći, jer savremeni gledalac odavno ne živi u iluziji da je ovo najbolji od svih svetova u kojem se uspeh i društveni ugled stiču marljivošću, poštenjem i samopregornim radom. Otuda i perverzna igra koju te večeri iniciraju Marta i Džordž deluje kao deo njihove rutine, a njih dvoje kao da jedva čekaju da u nju uvuku i svoje mlade goste, Nika i Hani.

Milosavljević posebno ističe furioznu igru glumaca na sceni: „Rade Šerbedžija (kao Džordž) i Katarina Bistrović Darvaš (kao Marta) su savršeno precizno i sa stanovišta rediteljskih zahteva tačno proveli likove koje su tumačili kroz sva složena stanja i raspoloženja, kroz specifičnu igru teatra u teatru i transformacije kakve podrazumeva dinamika razvoja ova dva karaktera. Hani i Nika je sam Olbi, logično, postavio kao sporedne likove, no veoma važne jer se odnosi između Marte i Džordža vrlo precizno prelamaju kroz dramske funkcije koje ima mlađi bračni par, no u isti mah mladi akteri imaju i konkretne zadatke, pa i onaj da sve vreme budu Džordžova i Martina publika. Sve su to Milan Marić i Romina Tonković sjajno realizovali, uverljivo parirajući svojim starijim kolegama. Nakon premijere i nekoliko letošnjih repriza na Brionima, predstava će tokom naredne sezone biti na redovnom repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta, a nema sumnje da će pohoditi i mnoge ovdašnje festivale".

Čitala Marica Milčanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.