Žil Masne: Don Kihot (Festival u Bregencu 2019)

Glavne uloge tumačili su Gabor Brec kao Don Kihot, Dejvid Staut kao Sančo Pansa, Ana Gorjačova kao Dulsineja, Leoni Reno kao Pedro, Vera Marija Biter kao Garsija, Paul Švajnester kao Rodrigez, Patrik Rajter kao Huan i Eli Šapi kao vođa razbojnika. Horom Praške Filharmonije i Bečkim simfonijskim orkestrom dirigovao je Daniel Koen.

Ova herojska komedija u pet činova na libreto Anrija Kena, na osnovu drame u stihovima Žaka L Lorena Vitez izduženog lika, premijerno je izvedena 1910. godine u operi u Monte Karlu. U trajanju nešto manjem od dva sata, Don Kihot je najuspešnija od šest opera koje je Masne napisao za Monte Karlo u poznom periodu svoje karijere. Naslovna uloga je napisana za Fjodora Šaljapina, veliku zvezdu tadašnje opere, iako je Masne više cenio Vanija Markua, koji će rolu izvesti naredne godine u pariskom pozorištu Gete Lirik, uz Lusijena Fižera kao Sanča. U obe produkcije Dulsineju je pevala Lusi Arbel, mlada mecosopranistkinja u koju je Masne u to doba bio zaljubljen. Opera je u posleratnom periodu bila pre svega vezivana za velike basove koji su dolazili iz slovenskih zemalja poput Borisa Hristova i našeg Miroslava Čangalovića.

Masne je u priči o Don Kihotu utkao snažan autobiografski element. U trenutku rada na operi, u 67-oj godini, imao je zdravstvenih problema - sebe je predstavio kao odmerenog, neobičnog i distanciranog viteza, dok je Lusi Arbel kao Dulsineju prikazao, sa manje simpatija, kao ambicioznu udavaču sa osećajem krivice i žaljenja. Od svih upotrebljenih stilova u operi najmanje je interesantan onaj španskog kolorita, jer Masne nije smatrao za shodno da treba da dâ previše prostora operskim klišeima. Za lik Sanča upotrebio je jezik opere bufo, a nasuprot njemu je koristio zabavni, pseudo-akademski jezik u roli Kihota. Ovaj par perfektno funkcioniše, što govori o Masneovom izuzetnom daru da muzički oblikuje likove. Jedna od najpotresnijih scena Don Kihota jeste sama smrt viteza lutalice, u kojoj kompozitor pokazuje dubinu svoje empatije i poistovećenja sa glavnim junakom.

Urednica Ksenija Stevanović