Operska sezona Euroradija 2018-2109 – Kavalerija rustikana i Pajaci

U emisiji posvećenoj operskoj umetnosti predstavićemo „Kavaleriju rustikanu” Pjetra Maskanjija i „Pajace” Ruđera Leonkavala koje se često izvode zajedno iste večeri, kao vrhunci verističke opere. Pratićete ekskluzivni snimak ostvaren 23. marta u Bečkoj državnoj operi kada su nastupali Elina Garanča, Marina Rebeka, Fabio Sartori, Jonghun Li, dok je ansamblom dirigovao Grejem Dženkins.

Kavalijera rustikana Pjetra Maskanjija premijerno je izvedena 17. maja 1890. godine u teatru Kostanci u Rimu. Liberto su napisali Đovani Tarđoni-Toceti i Gvido Menaši prema motivima istoimene novele i komada Đovanija Verge. Sam pozorišni komad je prvi put postavljen šest godina ranije u torinskom teatru Karinjano kada je ulogu Santuce tumačila legendarna italijanska dramatičarka Eleonora Duze.

Maskanji je video predstavu, ali je rad na operi započeo dve godine kasnije kada je u novinama Il Sekolo video oglas izdavača Sonconja za konkurs za jednočinu operu. Pošto je 1889. godine završio delo, Maskanji je deo partiture poslao Pučiniju, koji ju je prosledio Đuliju Rikordiju. No, slavni izdavač nije prepoznao potencijal ovog dela, izgubivši tako zlatnu priliku da ubeleži veliki uspeh. Dovoljno je reći da je Kavalerija rustikana pobedila na pomenutom konkursu, a potom napravila veliki profit izdavačkoj kući Edoarda Sonconja, koji je omogućio da se delo izvede u teatru Kostanci u Rimu. Opera je doživela do tada retko viđen uspeh – zabeleženo je da je Maskanji 40 puta izlazio da se pokloni publici na samoj premijeri. Ubrzo je Kavalerija rustikana osvojila Evropu i Ameriku, kao i druge kontinente. Samo za Maskanjijevog života izvedena je 14.000 puta. Zanimljivo je da je ova „punokrva italijanska" opera bila odlično primljena i na nemačkom govornom području – na primer Gustav Maler ju je uvrstio u program Bečke opere, a njeni poklonici su bili i Vajngartner kao i Herbert fon Karajan.

Pajaci i Kavalerija Rustikana se najčešće izvode jedno za drugim na operskim pozornicama, reflektujući genezu Leonkavalovog ostvarenja. Naime, posle uspeha Maskanjijeve Kavalerije muzički izdavač Sonconjo je tragao za drugim delima koje imaju snažne, emotivne priče i kada mu je Leonkavalo ponudio libreto o ljubavnoj priči i ljubomori u trupi putujućih glumaca, on nije oklevao da je poruči.

Siže se bazirao na novinskom izveštaju iz crne hronike, a predložak je napisao sam kompozitor. Jednočina struktura Kavalerije nije odgovarala dramaturški kompleksnijem zapletu „komada u komadu" Pajaca, za koji je bilo potrebno napraviti rez između realnog života glumaca i predstave u kojoj se dešava drugi čin. Ipak, Leonkavalo je dva čina kondenzovao na napetih 70 minuta, te je premijera, održana 21. maja 1892. godine u milanskom Teatru dal Verme, donela očekivan uspeh. Uskoro je opera izvođena širom sveta i prevedena na sve evropske jezike, a uloga Kanija je postala obavezna za sve velike tenore od Karuza do zvezda današnjice. Zanimljivo je da je upravo Karuzovo izvođenje arije Vesi la đuba iz 1902. godine bila prva ploča prodata u milionskom tiražu u istoriji.

Urednica Ksenija Stevanović

broj komentara 0 pošalji komentar