Postistina u savremenom dobu – razgovor o izlaganju Draga Đurića

Među teoretičarima koji koriste konstrukciju post-istina (post-truth) ne postoji opšta saglasnost oko toga šta se tom konstrukcijom tačno opisuje. Li Mekintajer (Lee McIntyre), koji je objavio celu monografiju pod naslovom Post-truth, kaže da se ona „tiče forme ideološkog nadmetanja, pri čemu oni koji se nadmeću pokušavaju da navedu nekoga da veruje u nešto, bez obzira na postojanje dobre evidencije vezane za to. Međutim, kako zapaža Drago Đurić, problem je u tome što se samsmo definicijom postistine sugeriše teza da je takvo ponašanje neka savremena pojava, što nije slučaj. Naime, većina naših odluka i postupaka, čak i onda kada te odluke nemaju ideološki ili politički karakter, nije zasnovana na dobroj evidenciji. Vrlo često verujemo da za ono za šta smatramo da je istina neko drugi ima dobru evidenciju. Ipak, ne samo u politici, nego i u svakodnevnom životu, neretko prihvatamo i promovišemo neke tvrdnje na osnovu emocija, a da nas opravdanje uopšte ni ne zanima. Pošto postizanje ciljeva u politici zavisi od javnog mnjenja i budući da ogromna većina ljudi ne može proveriti verovanja koja u javnosti kruže, glavni zadatak političkih i komercijalnih promotera sastoji se u tome da kod publike učvrste verovanja na takav način da se pozitivne emocije formiraju oko stavova koji oni promovišu, a negativne oko tvrdnji njihovih konkurenata. Stvar se dodatno komplikuje time što u politici često imamo posla sa vrednostima, a ne sa činjenicama, zaključuje Drago Đurić.

Sledećeg petka, 14. juna, možete pratiti izlaganje Mašana Bogdanovskog Avgustinova kritika pojma istinolikosti.

Urednici ciklusa Tanja Mijović.