Postistina u savremenom dobu – govori Milorad Stupar

Polazeći od definicije postistine iz Oksfordskog rečnika, gde se tipičnim primerima postistine mogu smatrati stavovi u kojima se naučni rezultati ili utvrđene činjenice ignorišu ili proglašavaju nebitnim prilikom donošenja odluka, pri čemu istini pridaje manja vrednost nego verovanjima ili osećanjima, Milorad Stupar nastoji da prokomentariše i obrazloži sledećih pet motiva:

1) pre svega, da su okolnosti u društvu i karakteristike javnosti, koje sve zajedno često nazivamo „dobom postistine", prirodna posledica nastojanja da se u politici i akademskim krugovima pothranjuje priprosti relativizam i takozvani „postmodernistički" pogled na svet;

2) da je, sociološki gledano, diseminacija postistina čista budalaština koja je olakšana odsustvom priznavanja relevantnog autoriteta, odnosno, lošim obrazovanjem u pogledu onog što se naziva kulturom i posebno političkom kulturom;

3) da je, generalno gledano, diseminacija bizarnih ideja, kao i opasnih proizvoljnih nastojanja u politici i biznisu, omogućena širenjem i svedostupnošću elektronske komunikacije (zato se doba postistine i vezuje uglavnom za 21. vek kada nastaje procvat „društvenih mreža" ili takozvana „mračna strana" interneta);

4) da pristajanje na okolnosti u kojima opstaje javno mnjenje ophrvano kulturom postistine delimično počiva i na ljudskoj slabosti - ljudi naprosto žele da čuju ono što im godi, odbijajući da prihvate neprijatne činjenice, pa tako postaju saučesnici u kreiranju i održavanju okolnosti postistinitog društva;

5) da je izlaz iz stanja društva određenog „svojstvom postistinitost" u mukotrpnom insistiranju na proveri izvora informacija u javnom polju, što podrazumeva paralelno umrežavanje prirodnog i zdravorazumskog stava da postoji realnost sa kojom se hvatamo u koštac da bi u životu opstali i da je u tim nastojanjima naučno istraživanje nezaobilazno, sa nastojanjima u izgradnji institucija valjanog demokratskog društva u kojem metode izveštavanja u javnosti počivaju na posredovanju, odnosno na proveravanju informacija u svetlu činjenica i na njihovom povezivanju sa stavovima kompetentnih znalaca.

Sledećeg petka, 31. maja, možete pratiti izlaganje Ivana Mladenovića Epistemička demokratija i istina sa ovog naučnog skupa.

Urednici ciklusa Tanja Mijović.