Hronika Trećeg programa

U velikoj dvorani Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca 18. aprila nastupili su Simfonijski orkestar i hor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Vojvođanski mešoviti hor i pijanista Kemal Gekić, pod dirigentskim vođstvom Andreja Bursaća. Na početku koncerta izvedeno je delo Frederika Kaufmana Gernika, inspirisano monumentalnom slikom Pabla Pikasa, a program je nastavljen omažom velikanima klasičnog simfonizma – Varijacijama na Hajdnovu temu, opus 56a Johanesa Bramsa i Fantazijom za klavir, hor i orkestar u ce-molu, opus 80 Ludviga van Betovena. Inače, pre odlaska u Ameriku, Kemal Gekić je bio član novosadske Akademije umetnosti, prvo kao student, a zatim kako profesor. Ovog aprila ta škola je obeležila 45 godina postojanja koncertom u Novom Sadu, a dva dana kasnije u Beogradu. Po rečima Ane Marković, Gekić ispoljava posebnu eleganciju u dva pravca: kroz telesni pristup klaviru i kroz iznenađujuću smelost u predstavljanju sopstvenih koncepcija pri izvođenju dela; nastup je odavao snagu i uverljivost, jer je tehnika izvođenja bila upravo objektivna, kao da se arhitektonski objekat gradi ili urušava u svetu zvučne stvarnosti.

* * *

Dokumentarni film Igora Drljače Kameni govornici prikazan je u međunarodnom takmičarskom programu 12. Beldoksa, koji se održava od 8. do 15. maja u više beogradskih bioskopskih dvorana. Kako nas obaveštava Dejan Petrović, autor (koji danas živi i radi u Kanadi) svoj film zasniva na tihoj analizi i analognoj komparaciji četiri toponima njegove rodne zemlje koja pažnju turista privlače donekle sličnim povodima. Strogo hronološki poslagano, njegovo filmsko putovanje započinje u Međugorju, nastavlja se u Visokom, preko Višegrada (i njemu nezaobilaznog Andrićgrada), da bi finale doseglo u nekadašnjem „gradu soli" – Tuzli. Sva ova mesta se međusobno razlikuju u više segmenata, a prikazujući ih, Drljača se svesno uzdržava otvorene podrške, osude, komentara ili ikakvog autorskog upliva u odnosu na grubi dokumentarni materijal. Temelj oko kojeg se gradi društveno-ekonomska priča uvek je isti: božanski, prirodno ili ljudskim rukama stvoreni turistički potencijali u sredinama gde dominira jedna od tri ustavno ravnopravne nacije u Bosni i Hercegovini.

* * *

U Muzeju savremene umetnosti „Stedelijk" u Amsterdamu od 9. februara do 18. avgusta otvorena je retrospektivna izložba Žaklin de Jong „Čarobnjak flipera". Postavka, osim prikaza života i dela ove umetnice rođene 1939. godine u Holandiji, nudi i podsećanje na neka slavna imena, umetničke grupe, i događaje koji su i te kako uticali ne samo na njen rad, već i na avangardne slikare jugoistočne Evrope. Izložba je bila postavljena hronološki: u prostorijama pri ulazu u muzej bili su izloženi rani apstrakti radovi sa elementima koji se ponavljaju, kao i dela sa početka 60-ih godina 20. veka, kada je umetnica bila članica Situacionističke internacionale; među ovim radovima posebno se ističu posteri „Reformacija društva" i „Vlast narodu", dok su u poslednjim prostorijama muzeja izloženi noviji ciklusi, od kojih je posebno zanimljiv onaj posvećen krompirima, kao i serija radova inspirisana hemijskim napadima u Siriji, piše Dolores Stanojević.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.