Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Da bismo u potpunosti razumeli novu postavku Zle žene i šta se sa Sultanom dogodilo dok je igrala ulogu supruge priprostog čizmara Srete, treba razmotriti kontekst u koji je rediteljka Iva Milošević postavila Sterijine dramske junake. Njih zatičemo u ambijentu karakterističnom za prve decenije 19. veka, u domu grofa Trifića i njegove mlade supruge Sultane, kao dva lika nesumnjivo malograđanske provenijencije. Oni su okruženi odgovarajućim pokućstvom i poslugom; svi su odeveni kako epoha nalaže, ali na njihova lica (bez obzira na to da li su gazde ili služinčad) nanesen je debeli sloj teške pozorišne šminke koja poništava svaku prirodnost aktera i daje im karakter pozorišno stilizovanih, izveštačenih maski.

Dakle, sve ukazuje na to da nas je rediteljka dovela u pozorište u pozorištu, da likovi ovog pozorja u svojim životima zapravo igraju uloge koje su im dodeljene ili koje su sami sebi namenili, te da se realnost Sterijinih dramatis persona razlikuje od života aktera predstave po tome što ovi drugi glume da žive, piše Aleksandar Milosavljević. Shodno tome, nezadovoljstvo ove Sultane, koje rezultira njenom prekošću, neprestanim zanovetanjem, agresivnošću, osionošću i džangrizavošću možemo shvatiti i kao plod njene nesposobnosti da se prepozna u roli koja joj je zapala. Uloga, istina, nije rđava, podrazumeva ugodan položaj, lagodnost i komociju, ali to evidentno Sultani nije dovoljno, te njena pozicija nalikuje mukama i teskobi glumca koji se zatekne u pogrešnoj podeli. Ovakvim originalnim konceptom Iva Milošević je priču o Sterijinoj Zloj ženi ispričala uzbudljivim i autentičnim teatarskim sredstvima, a promišljenost njenog rediteljskog čitanja imala je ekvivalent u odabiru adekvatnih sredstava i postupaka kojima je Popovićeva drama doživela istinski novo scensko uprizorenje.

Urednica emisije Tanja Mijović.