Razum i osećajnost

Ovaj umetnik, rođen 1756. godine, kao jedanaestogodišnjak je predstavljen na dvoru vojvode Šarla od Lorene, upravnika austrijske Holandije, koji je obrazovanje ovog talentovanog dečaka poverio jednom od najvećih lokalnih muzičkih autoriteta, kompozitoru Pjeru van Maldereu. Žeo je još kao mladić više puta odlazio u Nemačku i Francusku, gde su njegovi gudački kvarteti štampani zajedno sa delima Hajdna, Goseka, Bokerinija, Holcbauera i Štamica. Oko 1780. godine prvi put je posetio Englesku gde je kao violinista nastupao na javnim koncertima i privatnim resitalima, ali i gde su vodeće izdavačke kuće iskazale interesovanje za njegova kamerna dela i teorijske radove. U Londonu je ostao čitavu deceniju, da bi se 1792. godine, zajedno sa grupom muzičara iz opere, odselio za Ameriku, verujući da je ova zemlja neokaljana i slobodna. Nakon uspešnih koncerata u Njujorku, Žeo se nastanio u Filadelfiji, ali nakon 1795. godine gubi se svaki trag o ovom autoru. U memoarima Džona Parkera, jedino se pominje da je umro u siromaštvu oko 1820. godine.

Žeoova kamerna dela otkrivaju istinskog majstora žanra. On je komponovao prozračna, šarmantna dela, bez tragova ranoromantičarske osećajnosti i dramatike. U delima ovog autora oseća se uticaj kako Bokerinija i Samartinija, tako i bečkih autora, čija su dela sasvim sigurno bila izvođena na austrijskom dvoru u Loreni, gde je Žeo stekao prva formalna muzička znanja.

Urednica emisije: Ivana Neimarević