Petar Jončić: Karlo se boji mraka

Naslovom svoje buduće studije Nacistički rimejk Petar Jončić aludira na jačanje desnice u celom svetu, uz opomenu da nam se ne vrati ono što smo već imali. U poglavljima koja smo izdvojili autor piše o likovima Nemaca, prvenstveno u jugoslovenskim partizanskim filmovima, ali i u popularnoj kulturi, kao i o likovima ustaša, pre svega, u takozvanom „partizanskom hororu", poput ostvarenja Lordana Zafranovića Okupacija u 26 slika.

Od vica u kojem tri debela Nemca pogrešno nauče srpki jezik i priznaju zločin koji nisu počinili do čuvene pesme sarajevskog rok sastava Zabranjeno pušenje „Neću da budem Švabo u dotiranom filmu", u Jugoslaviji se promovisala nova tipologija germanskog čoveka, bilo kao glupog turiste bilo kao topovskog mesa koje nema pojedinačni karakter u žanru partizanskog filma. Sa druge strane, u Zafranovićevom filmu najviše strasti je izazvala čuvena scena u autobusu smrti koja svakako podseća na ono što smo videli u filmu Salo ili 120 dana Sodome, ali sa jasnom asocijacijom na koncentracioni logor u Jasenovcu gde su primenjivane sve tehnike ubijanja koje se vide u toj sceni. Trudeći se da objedini sve karaktere koje ustaše mučki ubijaju, od Jevreja i Srba, do pravoslavnih sveštenika i ispravnih Hrvata, Zafranović je preterao u simbolizmu. Danas ta scena zato mnogo više izgleda kao direktno citiranje horor filmova kao što su, na primer, debitantski Vesa Krejvena Poslednja kuća sa leve strane (iz 1972) ili čuveni Teksaški masakr motornom testerom (iz 1974) Tobija Hupera. Oba horora su o mučenju žrtve, ali takođe prevazilaze do tada poznati žanrovski kalup mistične fantastike pošto su mučitelji ljudi, a ne vampiri, vukodlaci ili veštice.

Urednici ciklusa Tanja Mijović.