Hronika Trećeg programa

U ostvarenju Večna zima mađarskog reditelja Atile Sasa progovara se o decenijama zabranjivanom otkrivanju istorijskih činjenica vezanih za period neposredno posle Drugog svetskog rata. Naime, krajem 1944. snage sovjetske armije nasilno odvode sve zatečene žene nemačkog porekla u rudnike uglja u okolini Donjecka, gde one bivaju izložene surovom izrabljivanju. Ova istinita priča u centar pažnje (od procenjenih 250.000 nasilno odvedenih radnih zarobljenika) stavlja intimnu priču Iren i Rajmunda koji će zajedno, mada iz sasvim suprotnih motiva, pokušati i uspeti da prežive nekoliko preteških godina. Kako ocenjuje Dejan Petrović, Večna zima pripada dobro poznatoj kategoriji ratnih logorskih filmova i po kvalitetu ne odskače od većine sličnih ostvarenja.

Igor Ivanov je u svom dokumentarcu Kobra rešio da sa velikog ekrana podseti ili obavesti zainteresovane gledaoce o sudbini neopravdano skrajnute autentične jugoslovenske i makedonske sportske legende - Šabana Trstene, rvača koji je sa svega devetnaest godina osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1984. Pored iznošenja ogoljenih činjenica, u stilu nekadašnje sportske rubrike „Kucamo na vrata zaboravljenih asova", iz ispovesti danas uspešnog poslovnog i porodičnog čoveka nedvosmisleno izbija žal zbog neadekvatnog priznavanja i prepoznavanja, posebno u poređenju sa ljutim rivalima koji su za daleko manje uspeha neuporedivo više materijalno i statusno nagrađeni.

* * *

Izdavači Treći Trg i Čigoja štampa iz Beograda objavili su 2016. godine pesnički prvenac Stevana Tatalovića pod naslovom Ustupanje mesta. Kako zapaža Viktor Škorić, u ovoj zbirci pesama Tatlović piše iz pozicije pripadnika digitalnog doba, ali sa skeptičnim i ironičnim otklonom. Njegov pesnički subjekt se ne nalazi voljno na margini, već je posmatrač, saučesnik, svedok. Ustupanje mesta je zbirka duboko uronjena u svoje vreme; u pesmama se deglorifikuju lične, sociološke, geografske i ideološke provenijencije, razobličava se mit o Evropi kao kolevci takozvanih demokratskih vrednosti i univerzalnih prava čoveka i građana. Tatalović se takođe suočava sa problemom ličnog opstanka svake individue u dehumanizovanom svetu, gde je svaki pojedinac korisnik, potrošač i radna snaga koja se povremeno mora razonoditi trivijalnošću. I opresija velikim mehanizmom i gubitak individualiteta i redukovanje života, bilo elektronskim uređajima koji su mu postali zamena, bilo ćutanjem koje ga guši - svi ovi faktori doveli su do ustupanja mesta, do povlačenja. Pesnik Tatalović je gerilac koji sanja revoluciju, te ne treba da čudi što je 2017. godine ova knjiga dobila nagradu koja nosi ime po našem poznatom pesniku mladićkog duha – u pitanju je Brankova nagrada, zaključuje Škorić.

Urednica emisije Tanja Mijović.