Majstori baroka

U fokusu ovogodišnjeg izdanja festivala bila je muzika iz 14. i 15. veka nastala tokom vladavine četiri grofa Burgundije, čiji je dvor postao kolevka frankoflamanske polifonije. Pored toga, akcenat je bio i na muzici Žan-Filipa Ramoa, kao i Fransoa Kuprena, čija se 350. godišnjica rođenja obeležavala ove godine.

Žan-Filip Ramo je proveo 26 godina radeći kao crkveni muzičar i to prvenstveno kao orguljaš, ali se nije previše posvećivao pisanju duhovne muzike, budući da je za to bio zadužen kapelmajstor. U njegovom opusu, ostalo je sačuvano pet moteta - jedan mali i četiri velika, od čega su dva ostala nedovršena, a pretpostavlja se da su bili namenjeni koncertnom izvođenju. Veliki motet, In convertendo Dominus izveden je na Duhovnom koncertu u Parizu, dok je Deus noster refugium premijeru imao na koncertu u Lionu, gde je Ramo radio kao orguljaš u dominikanskom manastiru. Ova dela karakterišu jasno izdvojeni stavovi, razrađene arije i ansambli, horovi zasnovani na kontrapunktskom radu i izuzetno energične orkestarske deonice. Oba moteta, koja ćemo predstaviti u večerašnjoj emisiji, sadrže reference između stavova.

Motet Deus noster refugium ili Bog je naše utočište nastao je između 1713. i 1715. godine a napisan je na tekst 46. psalma.

In convertendo dominus ili Kada vraćaše Gospod je motet napisan u periodu između 1710. i 1714. godine, na tekst 126. psalma. Ramo je četiri decenije kasnije ovo delo preradio kako bi ga pripremio za izvođenje na Duhovnim koncertima u Parizu, 1751. godine. Napisan je za soliste, hor i orkestar, a jedan stih ne pripada originalnom psalmu na kojem je zasnovan.

Urednica emisije Jelena Damjanović