Umetnost intepretacije – Genadij Roždestvenski

Vitalan i umetnički radoznao do poslednjeg trenutka, Roždestvenski je bio jedan od nacenjenijih dirigenata ruske škole koji je godinama publci nudio samosvojna, ubedljiva, ali katkad i ekscentrična čitanja partitura. Roždestvenski je dobitnik Sedme internacionalne nagrade „Šostakovič" koju dodeljuje Državna kapela iz Drezdena i u ovom svojstvu je prošle godine i otvorio Šostakovičev festival. Ruski dirigent se gotovo ceo život bavi Šostakovičevim opusom, tako da su i njegova tumačenja kritički izuzetno cenjena. Nemačka kritika je dala pozitivnu ocenu i primetila čisto oduševljenje publike koja je prisustvala koncertu u Semperoperi. U svakom pogledu Roždestvenski je uspeo da u potpunosti angažuje kako orkestar, tako i sopstvenu kreativnu snagu, kako bi što preciznije, ali i što ekspresivnije dočarao Šostakovičevu viziju.

Genadij Roždestvenski je rođen u Moskvi 1931. godine u umetničkoj porodici. Njegov otac je bio poznati dirigent i pedagog Nikolaj Anosov, a majka sopran Natalija Roždestvenskaja, čije je prezime uzeo kako bi izbegao optužbe za nepotizam. Ipak studirao je dirigovanje u klasi svog oca na Moskovskom konzervatorijumu, a klavir je završio u klasi pijaniste Lava Oborina. Već sa dvadeset godina dirigovao je Krcka oraščića u Baljšoj teatru što se pročulo po muzičkom svetu, uspostavivši dugogodišnju saradnju dirigenta sa ovom insitucijom. Roždestvenski je bio na mestu šefa dirigenta Baljšoja između 1964. i 1970. godine, a 2000. je postavljen i za muzičkog direktora. Takođe, nalazio se na mestu šefa Simfonijskog orkestra Moskovskog radija, a prvi je sovjetski dirigent koji je postavljen na mesto šefa dirigenta Bi-Bi-Sijevog simfonijskog orkestra, Bečkog simfonijskog orkestra i Kraljevske filharmonije iz Stokholma. Rodžestvenski je zaslužan za premijere dela sovjetskih kompozitora njegove generacije poput Sunca Inka Edisona Denisova ili simfonije Stimmen... Verstummen Sofije Gubajduline, kao i Simfonija broj 1, 8, i 9 Alfreda Šnitkea, sa kojim je tesno sarađivao i koji mu je posvetio oko četrdeset dela. Roždestvenski iza sebe ima izuzetno obimu diskografiju i spada u red dirigenata sa najvećim brojem snimaka. U ciframa to znači da je napravio četiri stotine zapisa na kojima se nalazi preko 786 različitih dela. Sve ovo ukazuje nam na izuzetnu radoznalost i živi duh koji je krasio ovog umetnika, čije interpretacije iako katkad kritikovane zbog umetničkih sloboda, nikada nisu ostavile slušaoce ravnodušnim.

Urednica Ksenija Stevanović