Vek harmonike

Slušaćete dela „Mislio bi čovek, zvezde” za solo harmoniku i „Manje te u majke groze”, za sopran, bas klarinet, harmoniku, violinu, violu i violončelo Milice Đorđević i „Koncert za harmoniku” Fumija Jasude u tumačenju Teodora Ancelotija.

U opusu Milice Đorđević preovladavaju instrumentalna dela. Po rečima muzikološkinje Ivane Miladinović-Price, još od kompozitorkinih ranih radova, fascinira način izgradnje zvuka, drugačiji od onog koji nam je tradicija ostavila u nasleđe, a otvara nam refleksivnu prirodu njenog stvaralačkog postupka. Zanimanje za unutrašnji život zvuka, umesto za teme ili melodije, i odvojen od realnosti koju izražava, kao i ispitivanje opsega slušaočeve percepcije ili doživljaja muzičkog vremena, uspostavlja se kao svojevrstan modus operandi ove autorke, završava Ivana Miladinović-Prica. Muzika Milice Đorđević u nemačkoj sredini, gde ova umetnica živi i radi, prepoznata je kao jedan vid novog ekspresionizma.

Ostvarenje Mislio bi čovek, zvezde Milice Đorđević, napisano je 2015. godine za Dane kamerne muzike u Vitenu, kada ga je premijerno izveo Teodoro Anceloti. Kompozicija je sačinjena od dva tematska materijala - jednog u veoma visokom registru, koji se periodično ponavlja, i drugog, kako autorka kaže gotovo elektronskog zvuka, koji podrazumeva razne efekte u nižem registru u oba manuala. Po rečima našeg istaknutog akordeoniste Vladimira Blagojevića, koji je ovu kompoziciju premijerno izveo u Srbiji, Milica Đorđević je prepoznala suštinu instrumenta - estetika njene muzike je prilagođena prirodi instrumenta, odnosno autorka je iskoristila kapacitete meha i dva manuala.

Manje te u majke groze za sopran, bas klarinet, harmoniku, violinu, violu i violončelo, Milica Đorđević napisala je 2011. godine na stihove istoimene pesme Vaska Pope. Poezija Vaska Pope je često prisutna u delima Milice Đorđević, na direktan ili indirektan način, i to je izvorište kome se autorka često vraća. Kompozicija Manje te u majke groze je treća u kojoj direktno koristi Popine stihove (tu su i kompozicije I ti... za mešoviti hor i ZID za sopran, tenor, bariton i udaraljke). Ovog puta korišćena je deseta pesma iz ciklusa Vrati mi moje krpice i kako kaže autorka, „poseban izazov je bio uglazbiti već savršene i samodovoljne Popine stihove. Ali, ove njegove kletve su toliko poetične i emotivno jake i bilo je divno pretvarati ih u muziku, koja dramaturški prati duševno stanje „glavne junakinje„ od ljutnje i besa, mržnje, preko ironije... do nemoći i pomirenja ili predavanja". Ostvarenje Manje te u majke groze, za sopran, bas klarinet, harmoniku, violinu, violu i violončelo nominovano je 2012. godine za nagradu Hans Ajzler, koja se dodelje za najbolju kompoziciju nastalu tokom prethodne godine.

Koncert za harmoniku Fumija Jasude nastao je u periodu između 2002. i 2004. godine kao porudžbina diskografske kuće Vinter i Vinter za hramonikaša Teodora Ancelotija. Stavovi su: Nostalgija, Trčanje u cirkusu, Lament iz blizine i Poslednji hor.

Teodoro Anceloti je svojim umetničkim radom značajno doprineo integraciji harmonike u savremenu klasičnu muziku. Razvojem tehnike izvođenja povećao je zvučni dijapazon ovog instrumenta, tako što je, na primer, zamenio materijale od kojih se prave neki delovi instrumenta.

Od 80-ih godina 20. veka Anceloti nastupa na velikim festivalima, a angažovan je i kao solista vodećih orkestara. Svoj pedagoški rad započeo je na Univerzitetu umetnosti u Bernu, a od 2002. godine radi kao profesor na muzičkoj Akademiji u Frajburgu. Diskografija ovog umetnika obuhvata širok repertoar, od Baha i Skarlatija, do Janačeka, Satija, Kejdža i drugih. Ipak, u centru njegovog interesovanja poslednje dve decenije jesu ostvarenja savremenih autora, a mnogi od njih su svoja dela napisali za Ancelotija.

Urednica emisije Marija Vuković

broj komentara 0 pošalji komentar