Jezik, književnost, teorija – govori Danijela Petković

Ovo izlaganje mobiliše interpretacije Platonovog i Aristotelovog mimezisa koje nude teoretičari poput Metjua Potolskog, Elin Dajmond, Florans Dipon, i Ana-Marija Manzanas zarad vođenja (jednostrane) polemike sa uticajnim teoretičarkama fantastike, Ketrin Hjum i Rozmari Džekson. Početna tačka rada jeste upadljivo izbegavanje ovih teoretičarki da se u svojim teorijama fantastike bave Platonovim i Aristotelovim mimezisom, iako fantastiku određuju, bilo kao žanr ili, znatno šire, kao modus, nasuprot mimetičkom impulsu, ili mimetičkom modusu. Nije reč tek o inovativnim kovanicama: Hjumova se eksplicitno poziva na Platona i Aristotela koje optužuje da su, favorizovanjem mimezisa, „zajedno napravili rupu u zapadnoj svesti" kada je reč o fantastici, dok Džeksonova, u sličnom duhu, navodi da je u Platonovoj Državi „fantastika učinjena nevidljivom". Ipak, u sučeljavanju sa interpretacijama Platonovog i Aristotelovog mimezisa gorenavedenih autora, koji mimezisu pristupaju sa najrazličitijih kritičkoteorijskih pozicija, uključujući i feminizam, kao i studije roda, čini se da se i Hjumova i Džeksonova za svoja teorijska određenja fantastike naslanjaju na mimezis koji ne postoji, ni kao filozofsko-teorijski koncept, niti kao umetnička praksa. Štaviše, ono što upadljivo izranja kada se Hjumova i Dž̌eksonova čitaju uz Potolskog, Dajmond ili Diponovu, pre nego radikalna različitost, jesu očigledne paralele između fantastike i Platonovog i Aristotelovog mimezisa, i to u pogledu njihove zajedničke neuhvatljivosti, konceptualne dvoličnosti, kao i potencijalne subverzivnosti - a upravo ovo poslednje Džeksonova određuje kao suštinsku odliku tzv. „prave" fantastike. U izlaganju će biti razmotrene i dodatne paralele: to da je mimezis, baš kao i fantastika, neodvojiv od društveno-političkih odnosa moći, ponajpre kao predmet proučavanja i proizvođenja znanja, ali i kao predmet represivnijih demonstracija moći - od cenzure i progona onih koji ga praktikuju pa do instrumentalizacije u svrhe državne stabilnosti, (navodnom) katarzičnom stabilizacijom potencijalno nestabilnih subjekata.

Cilj izlaganja, dakle, nije da se dosledno prikloni određenom teorijskom pristupu bilo fantastici, bilo mimezisu, već da promisli, sučeli i problematizuje naizgled neupitna teorijska određenja i dihotomije.

Snimak je zabeležen na konferenciji Jezik, književnost, teorija koja je od 27. do 28. aprila održana na filozofskom fakultetu u Nišu.

Urednik emisije: Nemanja Mitrović.