Opere – Berlioz: Faustovo prokletstvo

Doktora Fausta tumači tenor Majkl Spajers, Mefisto je bio bariton Loran Nauri, kao Margarita se predstavila mecosopran An Halenberg, a studenta Brandera izvodio je bas Ešli Ričiz. Triniti horom dečaka, Nacionalnim horom mladih Škotske, Monteverdi Horom i Revolucionarnim i romantičnim orkestrom diriguje Džon Eliot Gardiner.

„Ova prelepa knjiga me potpuno obuzima; ne ostavljam je, čitam je bez prestanka za stolom, u pozorištu, na ulici, svuda". Ovako je Berlioz opisao svoj susret sa Geteovima Faustom 1828. godine, čime je uz Vergilija i Šekspira, dovršio svoje trojstvo književne inspiracije. Libreto za svoju dramsku legendu Berlioz je načinio uz pomoć Almira Gandonijera, na osnovu francuskog prevoda Geteovog Fausta poznatog romantičarskog pesnika Žerara de Nervala. Rad je započeo tokom putovanja po Austriji, Mađarskoj, Češkoj i Šleziji. Kako Berlioz kaže, bio je obuzet komponovanjem tako da je muziku pisao na sličan način na koji je isprva čitao Geteov tekst „na putu, u vagonima, na parobrodima". Tako je nastalo delo koje se opire tradicionalim formama, stapajući u sebi operu i simfoniju. Premijera ove opsežne kompozicije pisane za soliste, sedmoglasni hor, veliki dečji hor i simfonijski orkestar, bila je 6. decembra 1846. godine u Sali Favar pariske Opere Komik. Kritičari su oduševljeno dočekali Faustovo prokletstvo dok je publika pokazala ravnodušnost, što je Berlioz prokomentarisao kao „jedan od najvećih poraza u karijeri". No, dirigenti, muzičari i poznavaoci nisu nikada dopustili da ovo monumentalno delo padne u zaborav. Naprotiv, Faustovo prokletstvo je često izvođeno kako na koncertnim podijumima, tako i na pozornicama širom sveta.

Urednica emisije Ksenija Stevanović