Hronika Trećeg programa

Izlagačka aktivnost ubrzanog tempa i upadljivog autorskog stava Nevene Popović (rođene 1976. godine) uočljiva je još od vremena kada je studirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, početkom ovog milenijuma. Svaki projekat/izložba ove umetnice predstavlja dodatni korak u složeni stvaralački proces, gde u ideji paradoksa filosofije vremena i kulture materijala autorka oslobađa sopstveni istraživački prostor, piše Ljiljana Ćinkul. Kompozicije skulptura i asamblaža „Skupljači vremena" strukturisane su u kamernom tonu i sublimiranoj vizuelnoj osetljivosti rukopisne ortografije femine. U tako senzibilizovanom prostoru i materijalizaciji odsustva ili prisustva vremena i bića, otvara se čitanje različitih vremenskih slojeva u radu, koji postaje i svojevrsna odbrana ideala i prava na istinu.

* * *

Milan Đoković (1908-1993) pripada najužem vrhu srpskih književnih stvaralaca 20. veka. Njegov opus obuhvata prozu (romane i pripovetke), dramu, esejistiku, prevode, kao i širok dijapazon novinskih tekstova, od reportaža i intervjua, do različitih izveštaja i komentara sa područja kulturne i umetničke problematike. Po rečima Radomira Putnika, Dnevnik upravnika pozorišta 1 i 2 svedoči o četvorogodišnjem radu Milana Đokovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu; istovremeno, dnevničke zabeleške predstavljaju i istorijsku građu o svim turbulentnim procesima kroz koje je prolazio ovaj teatar, o unutrašnjim nemirima i sukobima do kojih je dolazilo usled ogromnih umetničkih sujeta, kao i o uticaju tada važne osnovne organizacije Saveza komunista na sve aspekte organizacije pozorišne delatnosti, od određivanja repertoara, preko uplitanja u pitanja finansijske prorode, do samoupravnih osporavanja odluka koje je donela struka, a sa čime se saglasio i radnički savet.

Urednica emisije Tanja Mijović.