Muzika XX veka

Po završetku Prvog svetskog rata studirao je kod Ernesta Farara i Edvarda Berstoua, da bi se potom, 1922. godine, dirnut lepotom engleske prirode preselio u Gloster kako bi u miru komponovao. Njegovo prvo publikovano delo je ciklus pesama „By Footpath and Stile" iz 1922. godine za bartion i kvartet napisan na tekstove Tomasa Hardija, kojem se Finzi izuzetno divio. Međutim, život na selu je ipak imao svojih mana za kompozitora koji je tek gradio karijeru, te se 1926. godine vraća u London gde počinje da pohađa privatne časove kod Ar O Morisa. Takođe, upoznaje se sa Ralfom Vonom Vilijamsom čiji uticaj je primetan u Finzijevom Koncertu za violinu iz 1928. godine.

Godine 1930, Finzi je postao profesor na Kraljevskoj muzičkoj akademiji, ali je tri godine kasnije odlučio da porodicu podiže izvan Londona i preselio se u Viltšajr. U ovom periodu bavio se pre svega vokalnom i horskom muzikom, ali je posle završetka Drugog svetskog rata dobio i niz važnih porudžbina za veća vokalno-instrumentalna dela, kao i za orkestarske i koncertantne kompozicije. Tako je 1955, samo godinu dana pre kompozitorove smrti, Džon Barbiroli poručio od Finzija za Festival u Čeltenamu Koncert za violončelo i orkestar, njegovo najambicioznije i najobimnije delo. Ovaj koncert premijerno je izveo violončelista Kristofer Banting, a u emisiji ćete ovo delo čuti u izvođenju Jo-Jo Maa i Kraljevske filharmonije pod upravom Vernona Hendlija.

Urednica Ksenija Stevanović