Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Komad Četiri brata je prvo scenski uobličeno delo Radovana Tišme, inače autora devet drama. Od samog početka predstave naslućuje se tenzija u odnosima četvorice braće koji su se okupili na sahrani oca, a pisac vešto i minuciozno definiše svakog od njih: jedan od njih napornim radom čuva imanje uprkos svim teškoćama koje podrazumeva seoski rad; drugi je, bežeći od teških poslova, otišao u grad, gde se oženio i uspešno gradi profesorsku karijeru; treći je, premda ostavši u rodnom mestu, podigao kuću na drugom kraju sela gde živi s ženom i decom; četvrti je, kao i onaj prvi, ostao u roditeljskoj kući, no zbog svog zdravstvenog stanja nije u stanju da pomogne bratu, naime, ometen je u razvoju. Suština Tišmine drame je, dakle, u ukazivanju na istinu da način života u savremenom društvu rastače familiju, dovodi do alijenacije i pretvara nas u žrtve procesa dehumanizacije koja je, između ostalog, uslovljena odsustvom komuniciranja. Jedino će razgovor - ma koliko u početku mogao biti neprijatan - omogućiti braći da jedan drugog iznova pogledaju u oči, da jedan drugom kažu ono što uistinu misle i osećaju, da jedan od drugog čuju i ono što ne žele da priznaju sami sebi, te da jedan pred drugim otvore svoje duše, komentariše Aleksandar Milosavljević. Kao vrstan reditelj Dragan Jakovljević uspeva da u dijalozima u kojima se ponavljaju ista pitanja i dobijaju isti odgovori pronađe zamajac unutrašnje dinamike kojom na mikroplanu gradi dramsku tenziju i stvara neophodna uzbuđenja. Na taj način on stvara strukturu cikličnog ponavljanja istih tema koje generišu sve žešći vrtlog u kojem se neprestano vrte glavni akteri. Uz pomoć decentnih i tačnih kostima Jelene Janjatović i muzike Dragoslava Tanaskovića koja je lirski bojila atmosferu, predstava Četiri brata je valjan ulog Knjaževsko-srpskog teatra na početku ove pozorišne sezone, ocenjuje Milosavljević.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.