Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Janoš Herceg (1909-1995) bio je vojvođanski Mađar, književnik i novinar koji se oprobao u gotovo svim literarnim žanrovima. Kao pripadnik nacionalne manjine i svedok politički burnih vremena, Janoš Herceg će među sve malobrojnijim starim Somborcima ostati upamćen kao intelektualac raspolućen između društveno-političkih okolnosti i spisateljske i novinarske potrebe da svim aspektima složene stvarnosti pristupi otvoreno i direktno. Zbog toga se njegovi tekstovi odlikuju dvosmislenošću, čak dualizmom između afirmacije zvaničnog ideološkog stava i kritički utemeljene analize života.

Time Aleksandar Milosavljević objašnjava odluku reditelja Andraša Urbana i dramaturškinje Kate Đarmati da Hercegove reči, ali i tekstove drugih autora koje koriste u Gogolandu stave u usta klovnova, jer: „od klovnova se tradicionalno očekuje da neprestano balansiraju između suza i smeha i da svojom nespretnom akcijom provociraju zabavu; jer je klovn tužna lika ili tužni pajac, po pravilu, primer nezgrapnog očajnika čije su namere plemenite, ali čiji su rezultati vazda pogubni - prvenstveno po njega samog".

Međutim, klovnovi u Gogolandu nisu obični cirkuski zabavljači, što je nagovešteno šminkom i kostimima, to jest posebno upečatljivim vojničkim čizmama koje nose. U savkom od segmenata predstave oni će prvo afirmisati proklamovane političke principe (recimo, multikulturalnost), a potom će, ukazujući na njihovo naličje, demonstrirati „gogoizam" (na primer, tvrdnjom da bi najbolje rešenje bilo iseljavanje nacionalnih manjina).

Po oceni Aleksandra Milosavljevića: „i ova predstava Andraša Urbana deluje scenski ubedljivo i moćno; i ona je praktično nastavak niza Urbanovih scenskih istraživanja ne samo ovdašnjih nego i globalnih posrnuća...

Ipak, somborski Gogoland nije od onih predstava o kojima je konačni sud moguće doneti samo na osnovu jednog gledanja. U svojoj silovitosti i, naročito, u žestini finalne scene s anđelima apokalipse, ova Urbanova režija provocira gledaoca da nanovo zaroni u gogolandske apsurde, da ih još jednom pažljivo sagleda, te da tako na probu stavi neke od fragmenata ove predstave i utvrdi da li se pojedine scene dosledno nižu, da li su uzročno-posledične veze između njih dovoljno čvrste i, napokon, na koji način funkcioniše odnos između mikroplana ove Hercegove, somborske, vojvođanske i eksjugoslovenske priče, i makroplana koji podrazumeva slika današnjeg sveta".

Sledećeg utorka, 31. januara, emitovaćemo Milosavljevićeve osvrte na dve predstave Narodnog pozorišta iz Beograda - dramu Marija Stjuart, u režiji Miloša Lolića, i komad Aleksandra Popovića Bela kafa, u režiji Milana Neškovića.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.