Razum i osećajnost

Ova umetnica španskog porekla, rođena je u Beču, gde je njen otac radio u službi papskog nuncija. Zahvaljujući prijateljstvu sa Pjetrom Trapasijem, koji će razviti bogatu umetničku karijeru pod imenom Metastazio, a koji je skoro pedeset godina živeo u domaćinstvu Martinezovih, mlada Marijana je imala neposredan dodir sa jednim od najvećih operskih libretista svih vremena. Interesantno je da je u istoj zgradi, na spratu ispod porodice Martinez živeo Nikola Porpora, a iznad, u skromnom potkrovlju, mladi Jozef Hajdn, te su obojica, u nekom trenutku, podučavali ovu umetnicu – Hajdn sviranju na klaviru, a Porpora solo pevanju. Zahvaljujući iskazanom talentu, Marijanu Martinez je uskoro komponovanju počeo da podučava Johan Adolf Hase, a potom i dvorski kompozitor Đuzepe Boni.

Ime Marijane Martinez je postalo poznato i u drugim krajevima Evrope kada je 1773. godine kao prva žena postala član Akademije filharmonike u Bolonji. O njenom visokom ugledu svedoči i to što je često nastupala pred caricom Marijom Terezijom, iako nikada nije zvanično mogla da dobije plaćenu poziciju ni na jednom dvoru, jer nije bilo prihvatljivo da žena takvog društvenog položaja traži zaposlenje.

Kao autorka koja je stvarala u Beču u ranom klasičnom periodu, Marijana Martinez je prihvatila italijanski stil, pre svega onaj koji su negovali Hase, Jomeli i Galupi, veoma uspešno koristeći imatacioni i fugirani slog, kao i tretman glasa koji pokazuje predileksiju ka koloraturama, velikim skokovima i ukrasima.

Ova autorka je napisala veći broj kompozicija za glas, svetovnih kantata i dva oratorijuma na tekstove koje je napisao njen mentor Metastazio. Među sačuvanim delima nalaze se i četiri mise, šest moteta kao i litanije za hor, dok su sa druge strane do danas pronađene samo tri od trideset jedne sonate za čembalo i jedan od osam koncerata za ovaj instrument.