Muzej zvuka – Himna "Pange lingua"

Pod ovim nazivom do danas su ostale poznate dve srednjovekovne latinske himne, korišćene u bogoslužbenim obredima katoličke crkve. Jednu je napisao Sveti Toma Akvinski, dok se starija, Pange lingua Gloriosi Proelium Certaminis pripisuje biskupu iz Poatjea, Venanciju Fortunatu, koji je živeo u 6. veku. Navodno, Fortunat je napisao ovu himnu za proslavu donošenja dela Časnog krsta u Poatje, tokom vladavine kraljice Radegunde, koja je kasnije kanonizovana. Ova himna je pevana na Veliki petak, tokom službe „Slavljenja krsta“ i „Liturgije časova“, kao i na Krstovdan.

Pet vekova kasnije, naslanjajući se na Fortunatovo delo, Sveti Toma Akvinski je napisao himnu Pange lingua Gloriosi Corporis Mysterium za Praznik tela i krvi Hristove. Uporedo sa širenjem teoloških spisa ovog značajnog hrišćanskog crkvenog velikodostojnika i filozofa, ova himna je postala popularna širom Evrope, iskazujući doktrinu transupstancijacije, po kojoj se tokom obreda Evharistije, hleb i vino pretvaraju u telo i krv Isusa Hrista.

Pange lingua se smatra jednim od najlepših poetskih radova Svetog Tome Akvinskog, ističući se svojim kvalitetom, uzvišenošću i bogastvom latinskog jezika. Crkva je prepoznala izuzetnost ovog tekstualnog predloška i ubrzo je uvrstila među sedam „velikih himni“ zbog „logičke urednosti, dogmatske preciznosti i snage argumentacije“. Ritam himne Pange lingua preuzet je iz ranije Fortunatove verzije, koji je, navodno, pozajmica od marševske pesme još iz Cezarovog vremena. Komponovana je u dugačkom trohejskom stihu kakav se može pronaći u delima Seneke, Sofoklea ili Euripida.

Ova himna je uživala veliku popularnost širom Evrope, a posebno je bila cenjena na Pirinejskom poluostrvu tokom 16. i 17. veka, kada je korišćena kao osnova instrumentalnih kompozicija, najčešće fantazija ili ričerkara za instrumente sa dirkama.

Ipak, najpoznatiji primer korišćenja ovog dela kao osnove jedne muzičke kompozicije predstavlja istoimena misa Žoskena de Prea. Napisana 1515. godine, najverovatnije kao poslednje ostvarenje velikog franko-flamanskog majstora, postala je jedna od njegovih najuticajnijih polifonih kompozicija. Ova misa je jedan od samo četiri primera misnog ciklusa baziranog na gregorijanskom napevu u stvaralaštvu Žoskena de Prea. Sama himna napisana je u frigijskom modusu i sadrži šest fraza koje korespondiraju stihovima teksta. Žoskenova organizacija je takođe rigorozna, pregledna i predstavlja jedan od najboljih primera mise parafraze u istoriji zapadne muzike. Slobodno se može reći da je svaki od stavova jedna vrsta polifone varijacione fantazije na temu Pange lingua, iako je istovremeno Žosken koristio izuzetno suptilne načine da podcrta teološki i simobolički kontekst ovog dela. Treća fraza himne, odnosno fugirana varijacija Žoskena de Prea postaće jedna od najpoznatijih tema u muzičkoj istoriji: to je tematski materijal Do-Re-Fa-Mi-Re-Do koji će se pojavljivati u delima drugih kompozitora u rasponu od Mikelanđela Rosija, preko Johana Sebastijana Baha i Johana Fuksa, sve do Mocarta koji će koristit prva četiri tona u fugi poslednjeg stava svoje Jupiter simfonije.

U emisiji ćete tako slušati sedam stihova himne Pange lingua u kojima se gregorijanski koral smenjuje sa polifonim obradama stihova anonimnog autora, a koja je sačuvana u Kodeksu iz Trenta, zatim kompozicije za orgulje španskih i portugalskih autora 16. i 17. veka bazirane na ovom napevu, misu Pange lingua Žoskena de Prea, kao i himnu Pange lingua iz ciklusa Pet himni za orgulje Nikolasa de Grinjija.

Urednice emisije: Ivana Neimarević i Ksenija Stevanović