Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Јунак

„Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака."
Петар Петровић Његош
„Има људи који су храбрији пред смрћу, него пред животом"
Јован Дучић
„Судбина помаже храбрима"
Клаудије
„Храброст се рађа у мозгу, али је срце одржава"
Оноре де Балзак
„Храброст пружа оно, што лепота ускраћује."
Латинска пословица
„Одважност не сме да излази без свог брата разума."
Немачка пословица
Свака земља по једног јунака храни.
(Јунак се нађе увек кад затреба)
(Српска народна )

Легенда

Легенде су делимично измишљене приче, које говоре о стварним људима који су урадили нешто храбро или несвакидашње, или пак обоје.
На утакмици у Атини састаће се Олимпијакос, са којим је Душан Ивковић освојио две титуле првака Европе и тим састављен од највећих асова европске кошарке.
Уочи утакмице легендарном тренеру биће уручено признање "Легенда Евролиге", чиме ће постати први стручњак у том друштву где су асови попут Димитриса Дијамантидиса, Шарунаса Јасикевичијуса, Хуана Карлоса Навара, Теа Папалукаса, Рамунаса Шишкаускаса и Мирсада Јаховића.
На опроштају Ивковића биће његови бивши играчи Милош Теодосић, Томас Ертел, Никос Зизис, Стефан Марковић, Богдан Богдановић, Костас Слукас, Чеди Осман, Никола Калинић, Перо Антић, Дарио Шарић, Виктор Хријапа, Кајл Хајнс, Бобан Марјановић, а присуствоваће и селектор Србије Александар Ђорђевић.
Ивковић је током богате каријере водио многе клубове попут Партизана, Ариса, београдског Радничког, Шибенке, Олимпијакоса, московских ЦСКА и Динама, Ефеса и других, освојио је два пута Евролигу (1997. и 2012), Еврокуп (2006), европски Куп Радивоја Кораћа (1976) и Куп Сапорта (2000), уз 15 титула првака и купова држава у којима је радио.
Са државним тимом освојио је прегршт медаља, злато на Светском првенству (1990), три злата на шампионату Европе (1989, 1991. и 1995), уз једно континентално (2009) и олимпијско (1998) сребро.

Гуске су спасиле Рим и прослављају Мокрин

Присећам се како су пре две године у Мокрину одржане финалне борбе тадашњег 29-тог Светског првенства у надметању гусана. Првенство је почело средином децембра уз учешће око 150 белих гладијатора, а шампионску титулу освојио је гусан Маргитарес из дворишта Милорада Ристића.
У Мокрину се још препричавају борбе легендарног гусана Ацике, власника Александра Адамова, који је четири године узастопно био шампион.
Ипак, рекорд Светозара Ладичорбића Летка, коме су гусани донели шест титула, још је непревазиђен. Његови гусани живели су слободно на салашу водајући гушчиће и једући здраву храну.
Светско првенство у надметању гусана у Мокрину одвија се у три категорије - лига младих, лига двогодих и сениори, а присутнима се представљају и најлепше јато, као и најстарија и најлепша гуска и гусан.
Душа фараона се у Египатским записима приказује у облику гуске, а при проглашењу новог фараона пуштане су четири гуске на све четири стране света.
У древној Грчкој гуске су биле омиљене домаће животиње, посвећене богињи лепоте Афродити.
Хомер је, 950 година пре Христа, писао да се Пенелопа чекајући Одисеја дружила с јатом од 20 гусака, а Аристотел 350 година пре Христа истицао изузетан квалитет гушчјег меса.
Остало је записано да јата гусака живе и око храмова богиње Јуноне, којој је гуска посвећена, а на основу њиховог понашања, пророчице предвиђају будућност.
Широм Римског царства славе се гуске, које су гакањем спасиле Рим од напада Гала 390-те године пре Христа.
Када су Гали 387-ме године пре Христа заузели и опљачкали Рим одржало се једно утврђење на брежуљку Капитол које су дуго опседали али нису могли да га освоје.
Једне ноћи су Гали покушали да се успну на утврђење али су се, према предању, пробудиле гуске, чуварице Јунониног храма и гакањем пробудиле Римљане који су одбили напад Гала.
Када смо већ при крају приче о гускама, ево и једне занимљивости: Брајан Харингтон (Brian Harrington), из Новог Јужног Велса у Аустралији, одлучио је да гускама врати стару славу. Сваке године, у две недеље колико траје Ускршња краљевска парада, посебна атракција је парада гусака обучених у луксузне реплике свечаних хаљина из 18-тог века.

Петао
Народ каже: "Петао који прерано кукуриче заврши у лонцу", а до каквог закључка су дошли научници:
"Главни петао увек кукурикне први, а затим се, у зависности од места на друштвеној лествици, оглашавају редом сви остали", истиче се у студији објављеној у часопису Scientific Reports.
Сећам се да сам са страница Соко Бање прочитао текст који Вам преносим:
Легенде о господину певцу
Сви народи га, и те како, знају, цене и воле. Њега - певца!... А како и не би - кад се зна ко је он!
Као и за многе друге народе, и за Србе је прво оглашавање певца важна временска одредница, граница, чак, тренутак кад започиње зора, први знак дана! Кад певац кукурикне - "дан се бели"!... А кад кукурикне ноћу, кратко, значи: још мало, па ће бити... биће зора!
А како то да ноћу пева само у пуне сате - то нико не зна, а он мудро ћути и на време кукурикне! Куку-ри-кууууу!..
Петловска посла!...
А како он, то, умешно ради, и како тачно, у минут! Према петлу, многи намештају и своје сатове...
Његов оперски - понекад тенорски, понекад баритонски - глас, дели ноћ од дана, мрак од свитања, Месец од Сунца!..
Хоће да ускочи и у снове!...
Када се његова "труба" огласи - беже нечастиве силе ноћи - куд која!
Петлово певање се сматра небеским даром јер се у народу верује да певци певају по божјој заповести, да извршавају божју вољу! У неким крајевима се мисли да ноћу анђели долазе и завлаче се под крила заспалом петлу. И буде га да кукурикањем огласи разна доба ноћи - спавајте, људи, ми смо, анђели, овде, спавајте, мирно, под петловим смо крилима.
Веровало се да петли штите од урока и демонских сила и да доносе срећу. Скоро свако домаћинство је имало свог петла, а, понека, и више њих! Па кад запевају, ма оркестар и по!
А умеју и углас, као у хору!
Као и у јеврејској традицији, и код Срба је сматран симболом плодности, мужевности и полне моћи. Имао је значајну улогу приликом свадбенiх обичаја и за време сеоских ритуала везаних за семе и усеве.
Пошто је певац најављивао зору, у многим културама је он соларна животиња, знак Сунчевих моћи, активности и трезвености. Петао никад не спава - могло би се рећи! Или, на пола ока! Дремне...
Певац је и горд, и боје су му лепе - изузев црног... таквог нико не воли...
За Старе Египћане, певац је био симбол предострожности, опезности, будности, пажње. Код Старих Грка и Римљана, био је симбол светлости, зачудо и свађе чак и ратног стања!..
За будисте, певац представља пожуду и страст...
У старој Кини, певац је био великодушност, јунаштво, верност ("веран као петао"; не знам да ли се, тамо, каже "неверна као кокош").
У Персији, данашњем Ирану, певац се сматрао царском птицом па се, понекад, чак, појављује његова слика на владарском скиптру.
У хришћанству, певац представља освит Христовог Сунца на Истоку, симболише Христа, самог, разгонитеља зла и таме, па, отуд, певац служи и као ветроказ који се окреће и вреба моћи зла, на крову - штити.
У средњем веку, певац је био знак који представља васкрсење и често се појављивао на торњевима катедрала и уопште, високих грађевина...
Гле, гле - не паун, већ певац!
(Соко Бања)

Разговараћемо и о степеницама али и о ноћима у белом сатену.

Мароко

„Kраљевина Мароко и Србија ове године обележавају шест деценија од успостављања дипломатских односа и непрекидне сарадње између Рабата и Београда.
Сви они који су желели да се упознају са традицијом и културом ове афричке земље прилику за то имају на Калемегдану до 24. септембра.
На путовање кроз ову краљевску земљу посетиоце воде десетак аутентичних занатлија, поред којих ћете се несумњиво осећати као ликови из филма „Казабланка".
Сваки град у Мароку познат је по некој домаћој радиности. Једино је Kазабланка позната по истоименом холивудском филму. Осим тога у краљевској престоници Маракеш живеле су многе познате личности попут Орсона Велса, Ив Сен Лорана, Оназиса и Тенесија Вилијамса.
Оно без чега се ретко ко врати из Марока су теписи. Због велике конкуренције других арапских земаља, у читавој области Тазна у Мароку, седамдесет одсто становништва се бави израдом тепиха. Тазна је уствари марокански Пирот.
У једној од краљевских престоница Марока, граду Фесу занатлије претежно праве производе од бакра и метала. И тако је већ вековима.
... Мароканци се надају већем броју туриста из Србије. Зато ће вам увек цитирати реплику из Kазабланке „Ако желите авантуру, у Мароку ћете је наћи".
Kомадић те авантуре ових дана наћи ћете и на Kалемегдану."
(Са сајта: www.rts.rs)

Има томе готово најмање десетак година како сам написао:
МАРОКО, ЗЕМЉА КРОЗ КОЈУ СЕ ПУТУЈЕ СВИМ ЧУЛИМА

"Величанствена лепота Марока видљива је у тамним очима берберских жена, у бојама маракешких кућа и локалима Kазабланце.
Стигавши у Мароко знаћете да сте крочили кроз чаробна врата која ће вам разоткрити древну земљу пуну изненађења, земљу кроз коју се путује свим чулима."
Исидора Секулић живела је повучено, у свету књига. Много је путовала и тако на необичан начин, угљарским бродом, стигла и у Мароко: "Онако како путују сиромашни људи као што сам ја."
Богдан Диклић, добитник награде за најбољег глумца на Трећем међународном филмском фестивалу у Маракешу, за улогу у филму "Гори ватра" режисера Пјера Жалице, у Мароко је стигао авионом као већина оних који једном од најчаробнијих земаља шпартају од краљевског до краљевског града - Мекнес, Фес, Маракеш и Рабат.
Ваше опчаравање почеће откривањем лепоте тргова мегалополиса Казабланке, њене Централне пијаце, џамије Хасан II и резиденцијалног дела.
У Рабату, главном граду некада једне од најгусарскијих земаља, сви водичи упутиће вас до Хасанове куле и Маузолеја Хасана V. У Мекнесу сликајте се поред чувених градских зидина као и Баб Ел Мансура. Ништа мање није лепо у Фесу поред џамије Караоуине, фонтане Неџарине или у Суку. Одатле пут води у Бени Мелал преко преко Ифрана и Азроуа, берберског села познатог по рукотворинама.
У Маракешу водиће вас у џамију Коутубија, у вртове Менаре, у Медину и Сук. Овим је завршен обилазак краљевских градова али следи Агадир са прелепим плажама, некада разрушен у катастрофалном земљотресу.
Шта доприноси туристичкој неодољивости Марока питаћете се већ прве вечери и уверити се у исправност препоруке и предвиђања једне британке која је типовала да ће Мароко бити најатрактивнија туристичка земља.
Планине Марока су највише, а његове равнице највеће у Северној Африци.
Легенде кажу да је Херкулес својевремено својом невиђеном снагом померио стену испод које су се, недалеко Тангера, спајали Средоземно море и Атлантски океан. Данас је Тангер егзотичан лучки град "најоријенталнијег залива на Средоземном мору", архитектуре која се утапа у питорескне призоре Оријента.
Можда ће вас ка Мароку определити и надалеко знан марокански стил уређења ентеријера који одликују живе боје, тропска атмосфера егзотичних биљака или чувене мароканске лампе и лустери који се праве на бучним улицама.
Разлози за одлазак у древну краљевину су и хотели највишег стандарда: Hyatt Regency Casablanca, Le Royal Mansour Meridien, дворац хотел Ла Мамуниа са 6 звездица и многи други.
Један од повода за долазак је и мароканска кухиња: слане торте са пилетином или гушчијим месом, јела од рибе "посољена" коријандером, мешавине поврћа, месхуи-овчетина на ражњу, незаобилазни кускус и мекиње од жита куване на пари са преливом од меса и поврћа или као десерт воће или слатки кускус.
Традиционална јела су "харира" - чорба од овчетине или говедине, "кефта" - ћуфта, "таџине" - јело од различитих врста меса са бaдемом.
И, нека вас не изненади када оброк завршите јаким чајем од нане или страховито слатким од бадема.
Будите довољно заљубљени у себе и замислите како сте Хемфри Богарт или Ингрид Бергман или запевајте песму Боре Чорбе: "Кад обијем неку банку, одох ја у Казабланку, јер, тамо живи Хемфри Богарт. Богарт живи крај клавира, за клавиром црнац свира... Пије виски, много пуши, јер га гуши бол у души.
"Свирај то поново Сем" !
Казабланка, Казабланка ... Мароко!"
Уколико сте спремни за истраживање чаролија упустите се у авантуру са извесно сјајним исходом! Зар мислите да су Спилберг и други редитељи одабрали Мароко тек тако?

Јелена Ленголд добитница Андрићеве награде!
Андрићева награда за 2016. годину припала је Јелени Ленголд за књигу приповедака "Рашчарани свет" у издању београдског "Архипелага" саопштио је жири за доделу овог важног признања у Задужбини Иве Андрића.
Честитам у име мојих колега и у моје лично, сећајући се и њеног дивног рада у Београду 202.

Захваљујем Марији Хлавати из Ковачице и Јурају Љаврошу из Падине, сликарима који су ми поклонили своје слике како бих илустровао приче о петловима и гускама.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ! 

И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет. Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202 !

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."