Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Међу звезде се преселио „Kраљ комедије" Џери Луис!
Један од најуспешнијих холивудских комичара, Џери Луис, преминуо је у 92. години. Луис је постао познат по сарадњи са Дином Мартином, са којим jе снимио 16 филмова и постигао огроман успех.
Луис, чије је право име Џером Левич, био је амерички комичар, глумац, сценариста, продуцент, режисер и филантроп. Важи за једног од најпопуларнијих и најинвентивнијих забављача у историји Холивуда.
Рођен је 1926. године у Њуарку у Њу Џерзију, а дебитовао је на великом платну улогом у филму Моја пријатељица Ирма 1949. године.
Славу је стекао након што се као млади комичар 1946. године удружио са певачем Дином Мартином, оформивши двојац „Мартин и Луис".
После великог успеха њихових наступа у ноћним клубовима и серије популарних филмских комедија у продукцији „Парамаунт пикчерса", Луис је започео самосталну каријеру, током које је и добио надимак „краљ комедије".
Критичарима је једном поручио: „Ја сам вишеструко талентован, богат и међународно познат геније. Имам количник интелигенције 190 - што ме наводно чини генијем. Људима се то не допада. Али мој одговор критичарима је једноставан: 'Ја волим самог себе. Волим шта сам постао. Поносан сам на то шта сам постигао'."
Осим 16 филмова које је снимио са Дином Мартином, Луис ће остати упамћен по остварењима Откачени професор, Bellboy, Краљ комедије (у ком је глумио са Робертом Дениром) бројним комичарским специјалима, али и улози Леа Свитија у филму Аризона дрим, Емира Кустурице.
Добитник је бројних награда за допринос филму и комедији, од којих су најзначајнија признања Америчких комичара, Асоцијације филмских критичара, Венецијанског филмског фестивала, америчке Академије филмских уметности и наука. Француска га је одликовала Легијом части.
Додељене су му и две звезде на холивудском Булевару славних.
Луис, отац седморо деце, бавио се добротворним радом и помагао је физичким и ментално хедикепираним особама, посебно у борби против мишићне дистрофије. Због тих активности био је именован и за добитника Нобелове награде за мир.
Од 1952. до 2011. године сваке године водио је телетоне за прикупљање новца, а процењује се да је прикупио око 2,6 милијарди долара.
Луис је једном приликом, правећи смешне гримасе, рекао да „не може да буде озбиљан човек који има вечито девет година".
(Са сајта: www.rts.rs)

Преминуо „Kраљ трубе" Фејат Сејдић 

Jедан од најпознатијих музичара са ових простора, „Kраљ трубе" Фејат Сејдић преминуо је у свом дому у родном Бојнику у 76. години, потврдио је његов унук Небојша.
Са 14 година прихватио се трубе у оркестру свог оца Кадрије и од тада је свирао са најпознатијим музичарима.
Рустем Сејдић, Фејатов деда, био је трубач у Другој пешадијској дивизији српске војске у Првом светском рату.
Рустем је трубом означио напад Друге пешадијске дивизије на бугарску дивизију Рила на Кајмакчалану и пробој фронта 30. октобра 1916. године.
Био је носилац Ордена Карађорђеве звезде и Албанске споменице.
Та труба наредника Рустема, каже нам Фејат, "била је завет, а таленат је нешто као лоза вешто, па нађе свој пут. Провлачи се, увија, ништа не може да је заустави, ако је сами живот не заустави..."
Пре 14 година се повукао из активног свирања, након чега је трубу предао унуку Небојши.
Министарство културе му је 2009. године доделило државну пензију за допринос националној култури.
„Мој живот је труба. Нема жеље која ми се није испунила, а посебно ова последња да добијем националну пензију", рекао је Сејдић за РТС у једном од својих последњих интервјуа.
Слушали су га Јосип Броз Тито, Шарл де Гол, принц Томислав Карађорђевић, Зоран Ђинђић, Мило Ђукановић, Орсон Велс, Вили Брант, Леонид Брежњев, Ричард Бартон, енглеска краљица Елизабета Другa и многи други.
Освојио је велики број награда и вишеструки је победник Сабора трубача у Гучи.
„Труба тражи душу, неће без душе да се свира, не помажу ноте ако је немаш", говорио је Сејдић.
За Фејатом су са трубом остали син Зоран, унук Небојша и праунук Виктор.
(Са сајта: www.rts.rs)

 

"What A Wonderful World"
Песма "What A Wonderful World" легендарног америчког џез музичара Луја Армстронга снимљена је пре 50 година у јеку превирања Вијетнамског рата, настајања покрета за грађанска права, јачања феминизма, појаве хипи културе и бројних других друштвено-политичких промена у свету, као једноставна ода миру и братству, пишу амерички медији.
Луј Армстронг (1901-1971) је био један од најутицајнијих џез музичара и сматра се музичким револуционаром раног 20. века.
Лист Њујорк дејли њуз навео је да је песма What A Wonderful World настала у време „насиља, мржње и страха за будућност".
Сингл је објављен уз слабу почетну реакцију у САД, али је у Великој Британији прича била другачија, пише Лос Анђелес тајмс.
Сингл What A Wonderful World постао је најпродаванији у 1968. години у Великој Британији, кренувши узлазним путем популарности.
Музеј у Њујорку посвећен Луј Армстронгу организовао је изложбу под називом „Педесет година песме What a Wonderful World", а на којој ће бити представљене ретке фотографије и предмети којима је представљена прича о снимању и настанку чувене песме.

САТОВИ И ВРЕМЕ

 

Сатови убијају време... Време је мртво у оном тренутку када га те мале стварчице откликају. Време оживи једино када сатови стану.
(Вилијам Фокнер)
Време је новац.
(Бенџамин Френклин)
Мала деца и старији људи имају пуно слободног времена у својим рукама. Вероватно се због тога тако добро слажу.
(Џонатан Керол)
Људи увек стижу у тачно време на места на којима их неко чека.
(Коељо)
Ако си уживао у потрошеном времену, онда то време није узалуд потрошено.
(Џон Ленон)
Време је ту довољно дуго за оне који су спремни да га искористе.
(Леонардо Да Винчи)
Време пролази, старимо и одлазимо полако. Најпре смо изгубили четвртог за покер, па трећег за преферанс, па другог за домине и таблиће. Остали смо сами и сад отварамо пасијанс да видимо шта ће бити са нама.
(Душко Радовић)
Наслони моје време на своје, тако ће вечност дуже трајати.
(Мика Антић)

Биг Бен у тишини до 2021. године
Најчувенији споменик у британској престоници пркосно старомодан, али прецизан, лондонски звоник познат као "Биг Бен" огласиће се поново тек 2021. године.
Звона чувеног сата у Елизабетиној кули на једном крилу Вестминстерске палате, 21. августа у 12 часова, огласила су се 12 пута.
Посланици, запослени у парламенту и пролазници застали су да још једном чују звона пре него што утихну на четири године.
Звона ће се ипак вероватно чути у специјалним приликама, као што је дочек Нове године или обележавање Дана сећања.
После 157 година готово непрекидног рада, звоно тешко 13,7 тона од данас више неће редовно звонити због безбедности радника који ће бити ангажовани у пројекту поправке звона, сата и куле.
То је најдужи период током којег звоник неће радити од када се први пут огласио 1859. године. Последњи пут звона се нису чула 2007. године због радова на одржавању, а претходно је због реновирања звоник био ван употребе од 1983. до 1985. године.
Такође се није оглашавао током сахране британске премијерке Маргарет Тачер 2013. године.
Име Биг Бен односи се на звоно, али је назив постао уобичајен за сат и целу кулу која је пре неколико година добила име по краљици Елизабети Другој.

СРБИ И ПРВИ САТ НА КРЕМЉУ ИЛИ Срби су 200 година ПРЕ ШВАЈЦАРАЦА направили први јавни механички часовник
Кремаљски сат, један од најпрепознатљивијих његових симбола, који је откуцавао најважније тренутке у историји Кремља, монтирао је СРПСКИ МОНАХ са Свете Горе ЛАЗАР СРБИН ХИЛАНДАРАЦ, знан и као Лазар Црноризац.
Надимак Србин је добио по томе што је рођен у Србији.
Историја постављања познатог сата на тзв. Спаским вратима Кремља; кроз чију капију пролазе најпознатије личности, укључујући председника Русије Путина - који кроз та врата пролази у Кремљ на посао; тесно је везана за историју Кремља и историју Русије.
Са овим сатом су везане најславније традиције руског народа, по њиховим откуцајима марширале су славне руске армије, одвијале се познате војне параде, под откуцајима овог сата је Стаљин провео своју незаборавну војну параду 1941. године, а звук звона су могли чути чак и Немци, који су готово били стигли до Москве, маштајући да ће своју славу овековечити баш откуцајима овог сата. Под овим сатом се чека Нова Година и прослављају сви велики празници Русије.
То је био сат међу првима у Европи и сматрао се чудом тога времена. О томе сведоче и московски летописи, а и минијатура из 16-тог века, на којој монах Лазар показује тек изграђени сат кнезу Василију Дмитриевичу.
Претпоставља се да је Лазара Србина Хиландарца препоручио Московском кнезу сам Деспот Стефан.
Тако су Срби 200 година ПРЕ ШВАЈЦАРАЦА направили први јавни механички часовник - и то у Русији.

НОЋ МУЗИКЕ И РТС
Једна од добрих страна музике је што када те погоди, не осећаш бол.
(Боб Марли)
Где речи не вреде, музика проговара.
(Ханс Кристијан Андерсен)
Музика је као сан. Онај који не могу да чујем.
(Лудвиг ван Бетовен)
Музика има моћ да обликује карактер.
(Аристотел)
Нема ничег лепшег него приближити се божанству и на људску расу расути зраке.
(Лудвиг ван Бетовен)
Музика је откриће веће од све мудрости и филозофије.
(Лудвиг ван Бетовен)
Музика изражава све оно ште се не може изразити речима, а не сме остати неизречено.
(Виктор Иго)
Музика даје душу универзуму, крила уму и машти и живот свему!
(Платон)
Музика је уметност која је наближа сузама и сећању.
(Оскар Вајлд)
Не можеш да мрзиш некога ко воли звук гитаре.
(Стивен Кинг)
Симфонијски оркестар и Хор Радио-телевизије Србије, предвођен маестром Бојаном Суђићем, са специјалним гостом хором „Колибри" одржаће концерт 1. септембра на стадиону „Ташмајдан" у оквиру „Ноћи музике".
„Ноћ музике" потврђује жељу организатора и Београђана да наш град добије традиционалну манифестацију културне музике, која ће нас сврстати у ред великих светских метропола као што су Беч, Берлин, Њујорк и Лондон. И ове године ће више од 15.000 посетилаца бити у могућности да своје лето оплемени сјајним нотама класичне музике.
Моника Лашанц испред Музичке продукције РТС-а најавила је да ће Симфонијски оркестар повести публику на пут око света и нотама спојити Европу, Америку, Блиски и Далеки исток.
„Проћи ћемо кроз више од 20 земаља, играћемо кан кан, сиртаки, чућемо маријаче, грејаће нас сунце Италије и свакако наша српска музика", истакла је Моника Лашанц на конференцији за новинаре, додавши да планирају и госте из иностранства.
Прошле године, према подацима полиције, око 4.000 људи није успело да уђе на стадион, због чега ће овога пута бити обезбеђен директан пренос на РТС-у, а биће постављени и видео-бимови на неколико локација по Београду за све оне који не буду успели да уђу.
Дођите и поведите пријатеље, баке, маме, тате, симпатије, дођите да још једанпут покажемо да је Београд свет и да Београд зна да слуша када је нешто заиста вредно његове пажње.
Улаз је бесплатан!
(Са сајта: www.rts.rs)

Уколико будете расположени говорићемо о крстарењу гулетима, о острвима Сими и Малта, о Стингу...

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ! 

И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет. Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202 !

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."