Знакови

Прошлонедељни разговор о књизи "Неоавангарда и концептуална умјетност у Хрватској" била је прилика да се догађања на ликовном плану једне средине уопштено сагледају и у контексту југословенског културног простора, али и друштвеног уређења. Истовремено и да се пореде ситуације у Србији, Хрватској и Словенији, као центрима нових стремљења у уметности и култури некадашње Југославиије. Том приликом је речено да су те три ситуације веома различите, и у побудама, и у идејниим постулатима, и у начинима и модалитетима спровођења. Прошле недеље смо чули како су хрватски уметници и други ствараоци у култури начинили отклон од владајућег модела модернизма 60-тих.

Шта се дешавало на уметничкој и културној сцени у Србији тог времена? У књизи "Идеолошки модели" ауторка, др Лидија Мереник је развој послератне ликовне уметности у Србији посматрала кроз однос уметности према социалистичком уређењу, те је после "тоталитарног" и "модернистичког" модела, током шездесетих наступио "критички" модел, сачињен од различитих приступа уметности и самом уметничком делу, као критика и модернистичког модела али и истовремено и преиспитивање душтва уопштено. Упоредо с ликовном уметношћу, у филму се јављају нови ветрови, који НОБ и Револуцију посматрају превасходно кроз призму обичног човека и његове недоумице и упитности.

Иако енформел у ликовној и "црни талас" у филмској уметности настају и развијају се скоро истовремено, савремена ни историја уметности ни историја филма, методолошки базиране на мултидисциплинарности, не проналазе додирне тачке измедју ове две уметничке појаве, сем у случају Миће Поповића. Само питање да ли постоје те везе, или не, довољно је интригантно да га данас поставимо на дневни ред Знакова.

Гост ће бити Стеван Вуковић, филозоф и теоретичар уметности, уредник Филмфорума Студентског културног центра.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.