Време музике

Стив Рајх

18. јануара 1973. године, у њујоршком Карнеги холу избио је прави скандал: многи од пословично тихих претплатника концерата Бостонског симфонијског оркестра, почели су гласно да прете још током самог извођења композиције коју је диригент Мајкл Тилсон Томас уврстио у програм. Радило се о једном од раних радова Тилсоновог пријатеља Стива Рајха, "Четворо оргуља", у којем квартет оргуљаша, уз једног свирача маракаса, двадесетак минута ритмизовано изводи само један једини акорд, из ког се, постепено, у први план издвајају поједини његови тонови.

Тешко да су посетиоци могли да наслуте да ће четири деценије касније Стив Рајх постати један од најпопуларнијих и највише поштованих аутора савремене музике, овенчан многим наградама, попут Пулицерове и Златног лава Венецијанског музичког бијенала, носилац почасног доктората на Краљевском колеџу за музику у Лондону и бостонском Конзерваторијуму Нове Енглеске.

У данашњем Времену музике, покушаћемо да нађемо одговор на питање како је могуће да, прошавши кроз сито времена, најстриктнији заговорник музичког минимализма, постане његов најпопуларнији представник, а учинићемо то кроз сећања самог Рајха на најважније моменте за формирање његове поетике.

Аутор емисије је Ивана Комадина

број коментара 0 пошаљи коментар