Соларис

Тема емисије је коперниканска револуција, а саговорник је проф. др Драган Гајић, Природно-математички факултет Универзитета у Нишу



Суштинска промена парадигме у природним наукама која се одиграла током шеснаестог и седамнаестог века, при чему је Птолемејев геоцентрични систем замењен хелиоцентричним, обухватала је мноштво аспеката. У њене преломне тренутке убрајају се објављивање књиге пољског свештеника и астронома Николе Коперника De revolutionibus orbium coelestium 1543. године, појава „нове звезде" - како данас знамо, супернове - из 1572. и велике комете из 1577. које је посматрао прослављени дански астроном Тихо Брахе, откриће Јохана Кеплера из 1609. године да су орбите планета елиптичне, а не кружне, Звездани гласник Галилеа Галијеја из 1610. године у коме су описане многе астрономске појаве које се напросто нису уклапале у дотадашња схватања и, напослетку, Дијалог о два система света истог аутора из 1632, који је научника одвео пред суд Инквизиције и заувек подарио поколењима највероватније неизговорену и у исти мах необориву истину - „Ипак се окреће".

Као што ће вековима касније објаснити физичар, филозоф и историчар науке Томас Семјуел Кун у кључном делу Структура научних револуција из 1962, разумевање сложеног сплета чинилаца и околности који су одиграли мању или већу улогу у ономе што данас називамо коперниканском револуцијом и данас нам је од непроцењиве вредности ако желимо да стекнемо дубљи увид у процес научног сазнања и његове многоструке и вишезначне везе са људском историјом и друштвеном збиљом.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Иван Лукић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво